Elektroprivreda Srbije se priključila poslovnoj asocijaciji koja okuplja proizvođače zelene energije

Zašto je veliki zagađivač postao novi član OIE Srbija?

BiznisEkologijaInfrastrukturaU fokusu

26.10.2021 14:23 Autor: Julijana Vincan 0

Zašto je veliki zagađivač postao novi član OIE Srbija? Zašto je veliki zagađivač postao novi član OIE Srbija?
Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija), poslovna asocijacija osnovana uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja okuplja proizvođače zelene energije... Zašto je veliki zagađivač postao novi član OIE Srbija?

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija), poslovna asocijacija osnovana uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja okuplja proizvođače zelene energije i druge kompanije koje na direktan ili indirektan način učestvuju u ovom procesu, saopštilo je da je Elektroprivreda Srbije (EPS) postala njihov novi redovni član. Iz ovog Udruženja su istakli da električna energija iz obnovlјivih izvora čini oko 30 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.

„U proteklom periodu za koji su dostupni podaci, od 2016. do 2020. godine, može se konstatovati da termoenergetska postrojenja kojima upravlja EPS emituju nesmanjene količine zagađujućih materija u vazduh. Naime, prema podacima Nacionalnog registra izvora zagađivača koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine, ukupne količine najznačajnijih zagađujućih materija koje se emituju iz termoelektrana na ugalj u posmatranom periodu su ujednačene po godinama. Tako u slučaju sumpornih oksida (SOx), azotnih oksida (NOx), te suspendovanih čestica (PM), dolazi do manjih oscilacija u posmatranom periodu, ali se može konstatovati da se ukupne emisije ne menjaju iz godine u godinu“, objašnjavaju za Biznis.rs u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji (NEA).

Dodaju da ove količine, kako po pojedinačnim postrojenjima kao što su Termoelektrane ‘Nikola Tesla’ A i B, ‘Kostolac’ A i B, ‘Kolubara’, ‘Morava’ i druge, za red veličine nadmašuju prve sledeće emitere zagađujućih materija.

„Ilustracije radi, ukupne emisije NOx iz samo jedne elektrane TENT A (15.000 tona), 15 puta su veće nego emisije istog polutanta iz svih beogradskih toplana zajedno. Slično možemo zaključiti i za druge materije, pa tako, primera radi emisije SOx, oko 95.000 u 2020. godini iz TE Kostolac B, koja se zajedno sa TENT A nalazi među tri najveća emitera oksida sumpora u Evropi, veće su u višegodišnjem proseku 10 puta nego one iz topionice bakra u Boru“, otkrivaju naši sagovornici.

Ovo zagađenje, imajući u vidu da se materije ispuštaju kroz visoke dimnjake, najčešće, kako kažu, predstavlja veću opasnost za zemlje u okruženju, s obzirom na to da strujanjem vazduha dolazi do transporta zagađujućih materija na daljinu.

„Samo u slučaju nepovoljnih meteroloških uslova, nedostatka vetra, visoke vlažnosti, itd. dolazi do dugotrajnijeg zadržavanja ovih čestica na teritoriji Srbije, što upravo dovodi do visokih nivoa zagađenja na celoj teritoriji, čemu smo imali prilike da svedočimo prethodnih nedelja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da zagađenje iz domaćeg termoenergetskog sektora predstavlja opasnost, kako za naše građane, tako i za građanje svih susednih zemalja“, napominju u NEA.

NEA konferencija
NEA / Foto: Medija Centar

Oni navode da je, u kontekstu obnovljivih izvora energije, EPS zaista, pre svega kroz svoj hidroenergetski sektor, najveći proizvođač ‘čiste’ električne energije.

„Time je svakako opravdano učešće EPS-a u uduženju Obnovljivi izvori energije Srbije. Najava korišćenja i drugih obnovljivih izvora energije – vetra i sunca, svakako treba da obraduje sve one kojima je stalo do očuvanja životne sredine. Ono što treba da zabrine jeste permanentna višegodišnja najava smanjenja emisija zagađujućih materija, novih ulaganja u filtere koji bi smanjili emisije, što se pretvara u marketinško-politički performans koji više nema nikakvog dodira sa realnošću. Naime, čak je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU navela – ‘zagađenju koje generiše TE Kostolac B mora se prioritetno obratiti pažnja’. Izgleda da se administracija u Briselu više brine za naše građane od nas samih“, konstatuju naši sagovornici.

Elektroprivreda Srbije kao proizvođač zelene energije

U poslovnoj asocijaciji OIE Srbija ocenili su odluku da se EPS učlani u OIE Srbija kao vrlo važnu – za njih kao Udruženje, ali i za čitav elektroenergetski sistem i društvo u celini.

„To je jedna poruka da je EPS kao najveća kompanija orijentisana ka obnovljivim izvorima energije. Kao Udruženje, kao predstavnici kompanija i kao pojedinci, imamo višegodišnju dobru saradnju sa EPS-om, te će ovim članstvom taj odnos biti dodatno unapređen. EPS je najveći proizvođač zelene energije i svi treba da budemo svesni da se samo uz aktivnu ulogu EPS-a može dogoditi pravedna energetska tranzicija“, izjavila je menadžerka Udruženja OIE Srbija, Danijela Isailović.

U saopštenju OIE Srbija se dodaje da u proseku EPS-ove hidroelektrane ukupne snage 3.015 megavata (MW) proizvedu oko 10,6 milijardi kilovat-časova (kWh) ‘zelene’ energije godišnje.

„Sa završenim revitalizacijama snaga hidro sektora povećana je za 142 MW, a posle završetka planiranih projekata snaga će biti ukupno veća za 190 MW. U finišu je revitalizacija naše najveće hidroelektrane ‘Đerdap 1’, završena je modernizacija HE ‘Zvornik’, a priprema se obnova HE ‘Đerdap 2’. EPS radi na projektima na rekama Ibar i Velika Morava. Posebna pažnja posvećena je regionalnom projektu gradnje sistema ‘Gornja Drina’, odnosno prve hidroelektrane ‘Buk Bijela’, snage oko 100 MW. Izgradnja HE ‘Buk Bijela’, ‘Foča’ i ‘Paunci’, vredna je 250 miliona evra, imaće snagu oko 181 MW i sa proizvodnjom od 670 GWh doneće zelene kWh i povećati energetsku stabilnost Srbije, Republike Srpske i regiona u celini. EPS razvija i dokumentaciju sa „Elektroprivredom Crne Gore“ za HE Komarnica snage 162 MW.

EPS, kako ističu, analizira i izgradnju nove, reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ snage oko 670 MW, koja bi osigurala balansne kapacitete u energetskom sistemu za priključenje dodatnih elektrana koje koriste obnovljivu energiju, a takođe, prema njihovim rečima, EPS nije zanemario ni vetar i sunce.

„Radi se na projektu izgradnje vetroparka na zatvorenim kopovima i odlagalištima u Kostolcu, snage 66 MW. Koristiće se zemljište na starim odlagalištima, obodima kopova i na deponijama pepela i za podizanje solarnih elektrana. U pripremi su solarne elektrane ‘Petka’ i ‘Srednje kostolačko ostrvo’ u Kostolcu. Plan je i da do 2030. godine EPS ima nove solarne kapacitete snage 240 MW i nove vetro kapacitete snage 100 MW“, naglasili su u OIE Srbija, poslovnoj asocijaciji koju su u martu osnovale kompanije koje su izgradile najveće vetroparkove u Srbiji, a kojima su se pridružili i proizvođači solarne energije, peleta, biogasne elektrane, elektro kompanije, advokati i konsultanti.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...