Velikim kompanijama neophodan čelični otpad

Unija poslodavaca Srbije pokrenula je inicijativu za promenu politike izdavanja dozvola za izvoz čeličnog otpada. U predlogu koji je nedavno iznet na sednici kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, UPS je podsetila da je potreba domaće proizvodnje za čeličnim otpadom na godišnjem nivou iznad 650.000 tona, a to je više od ukupne količine koja može da se prikupi u Srbiji.

“Naša inicijativa se zalaže za doslovnu primenu jedinstvene politike pridržavanja propisanih kriterijuma, kako bi se zahtevi za izvozne dozvole razmatrali isključivo u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada”, navode u Sektoru metalne, elektro industrije, rudnika metala i metalurgije Unije poslodavaca Srbije.

To podrazumeva da se prilikom razmatranja svakog zahteva moraju uzeti u obzir raspoloživi preradni kapaciteti u Srbiji, kao i da se eventualno odobrene izvozne dozvole izdaju samo za već prikupljene količine otpada, prethodno verifikovane od strane nadležnih institucija.

U Uniji poslodavaca podsećaju da akcioni plan o cirkularnoj ekonomiji – za čistiju i konkurentniju Evropu (COM/2020/98) iz 2020. godine jasno daje do znanja državama članicama, ali i državama kandidatima za članstvo u EU, da prerada otpada treba da se vrši u državi nastanka, odnosno što bliže mestu nastanka i da su države obavezne da prilagođavaju svoju ekonomiju ovim bitnim načelima. Cilj daljih koraka u implementaciji smernica iz pomenutog akcionog plana je unapređivanje reciklaže u zemlji nastanka i izbegavanje prekograničnog kretanja otpada.

“Ovaj cilj je prepoznat od strane Vlade Republike Srbije prilikom donošenja Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine, iz zato ga predstavnici našeg Sektora metalne, elektro industrije, rudnika metala i metalurgije i Unija poslodavaca Srbije smatraju veoma značajnim dokumentom javne politike koji dodatno potvrđuje neophodnost prerade otpada što bliže mestu nastanka”, navode u pomenutom sektoru UPS-a.

Izvoz čeličnog otpada velika šteta za domaću privredu

Domaća industrija može da „proizvede“ ograničene količine čeličnog otpada, jer su mnoge fabrike koje su u svom proizvodnom procesu neminovno imale tehnološki otpad odavno zatvorene. Raspoložive količine uglavnom se sada svode na takozvani amortizacioni otpad koji nastaje rezanjem opreme starih fabrika, raznih metalnih konstrukcija, rashodovanih vagona, građevinskih mašina, automobilskih i kamionskih karoserija i sakupljački čelični otpad koji nije najboljeg kvaliteta, mada se i takav koristi kao upotrebljiva sirovina.

Trenutne potrebe domaće proizvodnje za čeličnim otpadom su više od 650.000 tona godišnje, što je više od ukupne količine otpada koja može da se sakupi u Republici Srbiji, a koja je sada na nestabilnom nivou od 550 do 600.000 tona, objašnjavaju u Sektoru metalne, elektro industrije, rudnika metala i metalurgije UPS i dodaju da velike kompanije poput HBIS Group – Iron & Steel (Smederevska železara), Metalfer Steel Mill, Sremska Mitrovica i brojne druge livnice imaju stalne potrebe za čeličnim otpadom.

“Ilustracije radi, prošle, 2021. godine je izvezeno više od 225.000 tona čeličnog otpada, i to najviše u Severnu Makedoniju, Grčku, Albaniju, Bugarsku i Tursku, čime je naneta velika šteta domaćim prerađivačima, građevinskoj industriji i kompletnoj privredi Republike Srbije. Iz tih razloga je neophodno da se čelični otpad koristi isključivo u domaćim preradnim kapacitetima, što je u potpunosti u skladu sa navedenim Akcionim planom EU, Programom upravljanja otpadom i Zakonom o upravljanju otpadom. A razvoj cirkularne ekonomije, povećanje BDP-a Republike Srbije, povećani prilivi u budžet i veća zaposlenost direktno zavise od toga da li će se čelični otpad, koji je u suštini resurs Republike Srbije, prerađivati u zemlji ili će se, protivno svim navedenim zakonima, programima i smernicama, izvoziti kao sirovina”, ocenjuju u Uniji poslodavaca.

Ističu i da brojne druge, značajne kompanije takođe imaju stalne potrebe za metalnim otpadom od obojenih metala – od bakra i mesinga, kao i od aluminijuma. To su Valjaonica bakra Sevojno ad, Valjaonica aluminijuma Impol-Seval ad Sevojno, Alu holding doo Niš, Hemijska industrija Župa ad, DIP doo, Novi Sad, Yugo-Impex doo Niš, i mnoge druge, koje imaju veliki problem nedostatka otpada i redovnog snabdevanja sirovinama, jer se otpad izvozi.

Na pitanje gde još leži potencijal čeličnog otpada i zbog čega je on važan za domaću proizvodnju u Uniji poslodavaca kažu da budućnost Srbije vide u proizvodnji gotovih i najkvalitetnijih proizvoda, a ne u izvozu sirovina koje možemo i trebalo bi da preradimo u sopstvenim proizvodnim kapacitetima, stvarajući tako veću dodatnu vrednost, nova radna mesta i veći BDP.