Viša cena nafte prija proizvođačima električnih vozila

Sukob na Bliskom istoku podiže globalne cene sirove nafte, a već sa prvim signalima da bi kriza mogla da potraje, i da bi cene nafte mogle ostati visoke na duži rok, zavladala je panika kod vozača automobila. Naime, od početka napada SAD i Izraela na Iran, primetan je veći broj vozila na benzinskim pumpama, i rezervoari se uglavnom „pune do vrha“.

Takođe, i cena goriva je porasla, u Srbiji nju kontroliše država već četiri godine, ali poznato je da imamo najskuplje gorivo u regionu, a i u Evropi smo u vrhu. Iz Vlade Srbije saopšteno je da se razmišlja o smanjenju akciza na gorivo, što bi umanjilo cenu benzina i dizela, ali za sada se to nije desilo.

Naftna agonija traje, a izgleda da su Nemci vrlo ozbiljno shvatili šta se dešava i šta može da se desi, te je odmah poraslo i interesovanje  kupaca za električne automobile.

„Rastuće cene nafte direktno utiču na interesovanje za električne automobile. Naši podaci pokazuju da je od 28. februara zanimanje za e-automobile poraslo sa 55 na čak 63 odsto za vikend“, kaže Filip Sajler fon Amende (Philipp Sayler von), izvršni direktor Carwow, prenela je agencija DPA. 

Ova kriza definitivno ide u prilog prodaji električnih vozila, za Srbiju nema podataka da li je interesovanje u porastu, ali stručnjaci iz auto-industrije kažu da ako se kriza produži moguće je da će uticati na to da se dodatno promeni svest o značaju električnih vozila, i da dođe do veće potražnje vozila na baterije.

Posebno može da dođe do porasta prodaje lakih komercijalnih vozila, saznaje Biznis.rs sa ovog tržišta, i to kombija na električni pogon.

„Njih najviše koriste kompanije firme, retko ih kupuju fizička lica. Naime, kombi godišnje prelazi 50.000-60.000 pa čak i 100.000 kilometara, te i da nema poskupljenja goriva on na punjenju uštedi 25.000 do 30.000 evra za pet godina. S obzirom na trenutnu situaciju i na to da se ne zna šta će biti sa cenom goriva, ako ona raste, kupcima e-kombija biće računica još bolja za godine koje dolaze“, navodi se.

Podsetimo, Srbija je i ove godine izdvojila subvencije za kupovinu e-vozila, i za ovu namenu budžetom za 2026. godinu opredeljeno 170 miliona dinara. I iznos subvencije kreće se od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila, odnosno da li se odobravaju za mopede, motocikle, tricikle, četvorocikle, ili za putnička i teretna vozila sa električnim pogonom.

Bez sumnje, ukoliko naftna kriza i rast cena ovog energenta nastavi da raste, električna vozila će sve više dobijati na značaju, što može da ubrza i brži prelazak na ekološki čistija vozila i smanjenje zagađenja životne sredine.

SAD beleže pad prodaje EV u četvrtom kvaratlu 2025.

Globalna prodaja električnih vozila (EV) je prvi put premašila četiri miliona u četvrtom kvartalu 2025. godine, pri čemu je preko 20 odsto prodatih vozila širom sveta bilo električno, a rast tokom cele godine iznosio je 30 odsto.

Kina je pokretala globalni rast od 16 odsto u četvrtom kvartalu, jer su pristupačna EV porasla, a PHEV (hibridna) vozila pala za 12 odsto.

Pet najvećih evropskih tržišta poraslo je za 41 odsto u četvrtom kvartalu, pri čemu se Nemačka oporavila za 56, a Španija i Italija za 77 i 44 odsto.

Norveška može da se pohvali najvećim rastom prodaje električnih vozila među ostalim evropskim tržištima u četvrtom kvartalu, za 93 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2024. godine. Udeo na tržištu električnih vozila u Danskoj (75 odsto) i Holandiji (53 odsto) takođe je bio dominantan.

Prodaja EV u SAD pala je za 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu u četvrtom kvartalu nakon ukidanja poreskih olakšica, nakon što su potrošači u trećem kvartalu požurili da iskoriste podsticaje pre promena politike.