Visoka tehnologija kao sredstvo za bolje pozicioniranje srpske poljoprivrede u svetu

Poljoprivreda je grana privrede koja u Srbiji predstavlja veliki potencijal. U prošloj godini poljoprivredna proizvodnja je zabeležila rast od 7,5 odsto, a vrednost izvoza poljoprivrednih dobara 2021. godine dostigla je 4,97 milijardi dolara (oko 514,79 milijardi dinara).

Uzimajući u obzir globalni trend ubrzanog tehnološkog razvoja, postavlja se pitanje u kom smeru bi ova oblast privrede mogla da krene. Mnogi poljoprivredni proizvođači već nekoliko decenija nalaze načine da u procese uzgoja i proizvodnje uključe i savremene tehnologije, pa je stoga sasvim jasno da se i u ovoj oblasti stvorila neka vrsta simbioze.

Zato ne čudi odluka da se u projekat Srbija Inovira, koji se realizuje kroz saradnju ICT Huba i USAID-a, a koji je usmeren ka kreiranju prvog srpskog superklastera, uključi i oblast „Visoka tehnologija u poljoprivredi i industriji hrane“.

Upravo o ovom potencijalnom superklasteru, vezanom za jednu od četiri oblasti za koje se pokazalo da predstavljaju najveći privredni potencijal, za Biznis.rs govori predsednik borda ICT Huba Dejan Ranđić.

Upitan u kom smeru bi se mogla razvijati poljoprivreda kada se u jednačinu uključi visoka tehnologija, Ranđić odgovara da su inovacije u poljoprivredi i proizvodnji hrane prisutne vekovima. 

“Plug, mašinska priprema zemljišta, savremena zaštita poljoprivrednih kultura, pasterizacija i novi vidovi prerade voća danas nam deluju kao uobičajeni ili pak primitivni pristupi, a zapravo se radi o evoluciji inovativnih pristupa koji su kroz istoriju menjali ovu suštinski važnu granu privrede, kako bi prinosi bili bolji i sigurniji, hrana zdravija i ukusnija, a i kako bi omogućili proizvode koji do sada nisu postojali”, navodi naš sagovornik. 

Kako kaže, inovacije i visoka tehnologija i dalje imaju cilj da postignemo više, bolje, zdravije i do sada nemoguće, ali i da smanjimo rizike, umanjimo posledice klimatskih promena, pa nekad i da ih iskoristimo. 

“Ono što dodatno imamo kao fokus je orijentacija prema tehnologijama koje će obezbediti energetsku efikasnost i korišćenje hemijskih procesa i proizvoda koji ne zagađuju životnu sredinu i koji minimizuju otpad”, navodi Ranđić, ističući da se potencijal krije u oblastima kao što su vertikalno i vazdušno baštovanstvo, precizna poljoprivreda, daljinska detekcija i upravljanje pomoću IoT rešenja, primena dronova i sistema daljinskog upravljanja stočarstvom, automatizovana poljoprivreda prilikom branja plodova, kao i upravljanje podacima.

Na pitanje kako ocenjuje spremnost gazdinstava i farmi koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom da u svoje poslovanje uključe primenu visoke tehnologije, on kaže da će glavni podsticaji za okretanje inovativnim vidovima proizvodnje biti težnja proizvođača da lakše obavljaju svoj posao.

“Svako tehnološko rešenje i inovacija koja će rešavati ove i mnoge druge probleme biće prihvaćena pre svega kako bi svoj posao radili lakše – uz manje problema, manje neizvesnosti, kako bi proizvodili više zdravije hrane i kako bi u poslu profitabilno opstajali i širili poslovanje”, objašnjava Ranđić.

Neminovno je i da će poljoprivrednici želeti da se informišu i nauče kako da poboljšaju proizvodne procese, ali to nije jedini razlog za uključivanje tehnologije u ovu oblast. Na ovaj način, kaže Ranđić, oni će imati i adekvatan pristup finansijama koji omogućava proces uvođenja tehnologije. To podrazumeva povoljne kreditne šeme, bespovratnu pomoć i korišćenje već postojećih domaćih i EU linija za finansiranje.

Ipak, preduslov za sve to je otvorenost ka novim rešenjima i spremnost na “doživotno” obrazovanje, navodi on.

“Kao dobar primer izdvaja se Digitalna farma, koja omogućava poljoprivrednicima i proizvođačima hrane da unaprede proizvodnju. Kroz ovaj sjajan projekat poljoprivrednici direktno i bez ulaganja mogu da nauče da upravljaju rizicima u proizvodnji. Kroz projekat Digitalne farme naučnici, inovativne kompanije i startapi imaju priliku da zajedno rade na inovacijama za bolje rezultate u poljoprivredi. To je smer u kom treba ići”, kaže Dejan Ranđić.

Predsednik borda ICT Huba navodi da je interesovanje za inovacije u poljoprivrednom sektoru veliko, te da će neminovno dovesti do pozitivnih promena. Kao jedan od primera navodi novosadski institut BioSens, u kome se već “radi na tome da, pomerajući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, celom poljoprivrednom sektoru pruže vrhunska digitalna rešenja kako bi se ostvarili veći prinosi uz značajno manje investicija”.

Upitan o tome koje će promene doneti uvođenje novih tehnologija u poljoprivredu i proizvodnju hrane, Ranđić kaže da će to doprineti rastu, jačanju i stabilizaciji primarne proizvodnje hrane, ali i stvaranju novih prilika u finalnoj proizvodnji.  

“To je šansa da utičemo na smanjenje uvoza proizvoda visoke dodate vrednosti, te da znatno više takvih proizvoda izvezemo na strana tržišta. Ovakvom promenom uticali bismo pozitivno na čitav lanac, od njive do krajnje distribucije”, objašnjava on.