Vlada produžava uredbu za proizvođače hleba, kilogram brašna 27 dinara

Vlada Srbije usvojila je Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve proizvođačima hleba interventno proda 32.000 tona pšeničnog brašna „T-500” sa ciljem očuvanja stabilnosti pekarske industrije, pomoći proizvođačima hleba i zaštite standarda građana.

„Proizvođačima hleba brašno će biti isporučivano na osnovu spiskova Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine po ceni od 27 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 29,70 dinara po kilogramu sa PDV-om“, navela je Vlada Srbije.

Direktor poslovnog Udruženja mlinara Žitounija Zdravko Šajatović kaže da ima više od godinu dana kako je vlada donela uredbu da proizvođači moraju 30 odsto hleba da proizvode po ograničenim cenama.

“Da bi napravili kompenzaciju pekarima se daje jeftinije brašno. Oni dobijaju kompenzaciju tih 27 dinara za proizvodnju hleba „sava“ ili „narodnog hleba“ kako se zove u nekim delovima Srbije. Cena je prošle godine bila 30 dinara, ali je sada mnogo niža cena pšenice, tako da su pekari tražili da i cena brašna bude spuštena. Na taj način se verovatno došlo do 27 dinara, odnosno 29,70 dinara po kilogramu sa PDV-om. Kada je reč o količini brašna, ona je skoro ista kao i prošle godine i iznosi oko 30.000 tona”, navodi Šajatović.

On kaže da je ova mera ušla praktično u drugu godinu i da bi proizvođači trebalo da budu zadovoljni cenom.

“Iz iskustva mogu da kažem da kada vlada donese neku meru treba dosta vremena da se ona i ukine. Pošto se socijalna kriza nastavlja ne verujem da će doći do skorog ukidanja ove uredbe. Takođe, vreme je pokazalo da je pogođena procena, kao i količina subvencionisanog brašna”, ocenjuje direktor poslovnog Udruženja mlinara Žitounija.

Cene pšenice

Na dve referentne berze – Pariskoj i Čikaškoj – cena pšenice skočila je 4. maja iz političkih razloga, iako je dugo bila u padu.

Kako objašnjava naš sagovornik, zbog dešavanja na istoku Evrope došlo je do promene i na tržištu.

“Velika je neizvesnost iz mnogo razloga. Jedan je taj što ugovor koji ističe 18. maja između Ukrajine i FAO, kao i Turske i Ukrajine, nije produžen, a Rusi prete da neće produžavati sporazum o slobodnom izvozu ukrajinske pšenice jer su tražili da imaju slobodan izvoz na svoje tržište. Takođe, primećuje se da fondovi koji su značajni kupci, naročito u Čikagu, kupuju i preprodaju pšenicu, kao i kukuruz i soju, a to je čisto iz psiholoških razloga. Kretanje cene zavisi od tog sporazuma i dešavanja koja ne možemo da predvidimo”, smatra Šajatović.

Više od dva meseca cena pšenice u Srbiji bila je u padu i došla je do 22 dinara po kilogramu.

“Očekuje se da će se novi rod prodavati po još nižim cenama jer svuda u svetu, pa i kod nas, postoje značajne zalihe koje su iznad uobičajenih. Da li će cene pšenice rasti ili će biti još niže ne može da se predvidi. Pretilo je u jednom trenutku da cena bude i ispod 20 dinara za kilogram. Potrebno je i spremiti skladišta za dolazak novog roda, što takođe utiče na spuštanje cene. Ogromne troškove su imali proizvođači kojima se to neće vratiti. Podsećam da je cena pšenice po kilogramu bila samo pre nekoliko meseci 41 dinar, što znači da je sada skoro prepolovljena. Ko nije prodao kad je bila konjuktura ima strašne gubitke, a to se desilo i sa sojom i kukuruzom”, ističe direktor poslovnog Udruženja mlinara Žitounija Zdravko Šajatović.