Vladavina prava značajna za oporavak i dalji razvoj privrede

Prema podacima koje je u nedelju uveče oko 22 časa saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na referendumu održanom 16. januara, na kome su se građani Srbije izjašnjavali o pitanju – Da li ste za utvrđivanje akta o promeni ustava Republike Srbije? – 60,48 odsto izašlih glasača zaokružilo je „da“, dok je 39,52 procenta glasalo „ne“.

U glavnom gradu je rezultat nešto drugačiji, pa je tako „ne“ zaokružilo 54,6 odsto Beograđana koji su odlučili da izađu i glasaju, dok je njih 45,4 odsto glasalo „da“.

Republička izborna komisija saopštila je nešto kasnije preliminarne rezultate koji pokazuju da su se građani Srbije na referendumu izjasnili sa 61,84 odsto glasova u korist potvrđivanja Akta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa. U tom trenutku bilo je obrađeno 27,95 odsto glasačkog tela. Na referendumu je glasalo 30,63 odsto upisanih birača.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić prethodno je, 15. januara u Dnevniku RTS-a, izjavila da se na referendumu glasa samo za izmene u pravosuđu, i da je to važno jer je „vladavina prava bitna pre svega za građane, takođe i za privredu, odnosno veći priliv direktnih stranih investicija i bolje pravno obezbeđenje naših domaćih investitora, ali i za evropske integracije Srbije“.

Prema njenim rečima, izostanak ovih promena usporio ni ulazak Srbije u EU, jer je ona „bila decidna da je ovo naš prvi zadatak u vladavini prava“.

I privreda insistira na vladavini prava

O značaju vladavine prava za ekonomski razvoj srpski privrednici govore već dugo unazad, ističući ovaj segment kao jedan od najznačajnijih za boljitak privrede, ali i ukupan ekonomski život svih građana Srbije.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Zoran Petrović rekao je nedavno u razgovoru za Biznis.rs da su, kao i prethodne dve godine, za oporavak privrede u 2022. godini najvažnije institucionalne reforme – unapređenje rada pravosuđa i vladavine prava, kao i smanjenje korupcije.

„Treći prioritet AmCham članice vide u daljem razvoju eUprave i daljim naporima za unapređenje efikasnosti administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, u optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, ali i u poboljšanju poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva. Suzbijanje nelegalne trgovine na internetu, unapređenje ekoloških zakona i radno-pravnog zakonodavstva takođe su visoko na listi prioritetnih reformi za bolji privredni ambijent. Važne su nam i javne rasprave kod donošenja propisa od uticaja na privredu“, istakao je Petrović.

On je napomenuo da je cilj AmChama da i ubuduće, u saradnji sa Vladom Srbije, pokreće inicijative i doprinese kreiranju strategija i politika koje poboljšavaju regulatorni okvir poslovanja, podstiču rast srpske privrede i povećanje broja radnih mesta.

Kvalitet institucija slabi od 2015. godine

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je u svom autorskom tekstu na samom kraju prošle godine da bi Srbija trebalo da radi na poboljšanju svojih institucija koje su u „veoma lošem stanju“, podsećajući da je relevantni indikator Svetske banke, koji prati kvalitet institucija na globalnom nivou, pokazao da od 2015. institucije u Srbiji slabe iz godine u godinu.

On je naglasio da je istraživanje pokazalo da loš kvalitet institucija, naročito u oblastima kontrole korupcije i vladavine prava, smanjuje privredni rast Srbije za oko jedan procentni poen godišnje, a to je, kako tvrdi, i “glavni razlog što Srbija zaostaje u privrednom razvoju za zemljama Centralne i Istočne Evrope”.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević rekao je u razgovoru za Biznis.rs da smatra problematičnim to što usvajanje budžeta ne prati standardnu institucionalnu proceduru, kao i da se brojne stavke, poput najavljene nove pomoći određenim kategorijama građana, ne pominju u njemu.

„Budžet se tretira neobavezujuće, što je loše, jer se budžetske mere usvajaju mimo standardne budžetske procedure“, kaže on.

Inače, Fiskalni savet je ranije isticao da izvršna vlast Zakon o budžetu iz godine u godinu tretira sve fleksibilnije i neobaveznije, a da se najekstremniji slučaj zaobilaženja standardnih budžetskih procedura desio dan nakon što je usvojen budžet Srbije za 2022. godinu, kada su najavljeni novi, potpuno neplanirani rashodi u domenu populacione politike.