Za dostavljanje finansijskih izveštaja privrednici zapošljavali i penzionere

Privrednici su do 31. marta imali rok da predaju godišnje finansijske izveštaje o svom poslovanju. U zakonskom roku je elektronski dostavljeno ukupno 277.433 izveštaja, od toga 247.326 redovna godišnja finansijska izveštaja i 30.107 izjava o neaktivnosti.

Dostavljanje finansijskih izveštaja za 2022. godinu za javno objavljivanje u registru APR moglo je da se vrši sa dva naloga. Svi obveznici koji su se prvi put prijavili u APR od 16. januara 2023. godine bili su dužni da otvore nalog u eUpravi i da preko tog naloga dostave finansijski izveštaj koji potpisuju elektronskim potpisom u claudu ili preko mobilne aplikacije ConsentID.

Novina od ove godine je da su finansijske izveštaje mogle da predaju samo računovođe sa licencom, odnosno oni koji su upisani u registar APR-a.

Predsednica Računovodstvene komore Srbije (RKS) Snežana Mitrović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je postojalo više mogućnosti kada je reč o dostavljanju finansijskih izveštaja od strane pružalaca računovodstvenih usluga koji nisu upisani u registar APR.

“Jedna od opcija bila je da se unesu podaci o zakonskom zastupniku, da je on dostavio izveštaj ili da zakonski zastupnik zaposli lice u radni odnos po ugovoru o radu. Neki zakonski zastupnici su raskidali ugovore sa pružaocima računovodstvenih usluga koji nisu ispunili uslove i upisali se u registar APR i zaključivali nove sa onima koji imaju licencu”, objašnjava Mitrović.

Naša sagovornica ističe da su mnogi pružaoci računovodstvenih usluga hitno zapošljavali u radni odnos i lica koja su u penziji, a imaju profesionalno zvanje računovođa ili ovlašćeni računovođa, da bi obezbedili uslove za upis u registar Agencije za privredne registre.

“Ostali korisnici koji su imali ranije otvorene naloge u APR-u dostavljali su finansijske izveštaje potpisujući kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, kao i ranijih godina”, navodi predsednica RKS.

U delu gde se pri predaji finansijskog izveštaja navodi lice koje je zaduženo za dostavljanje unose se obavezno podaci – matični broj registrovane delatnosti pružaoca računovodstvenih usluga koji mora da poseduje licencu.

“Dakle, ako finansijske izveštaje dostavlja pružalac računovodstvenih usluga po ugovoru, podrazumeva se da mora da ispunjava propisane uslove u skladu sa zakonom o računovodstvu, koje je rešenjem potvrdila Komora ovlašćenih revizora, i da je upisan u registar APR-a”, ističe Snežana Mitrović.

Prekidi u radu APR-a izazvali probleme

Ona kaže da ni ove godine nije sve prošlo bez problema i da je poseban informacioni sistem APR-a (PIS) imao prekide.

“Saopštenje ove institucije je bilo da je sistem „napadnut“, hakovan od pojedinaca iz inostranstva, ali o tome nismo čuli saopštenje posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal, odnosno da li je učinjena šteta vezano za podatke u APR-u. Zbog prekida u radu informacionog sistema iz Računovodstvene komore Srbije smo tražili od kabineta direktora APR-a da se do 5. aprila pomeri rok za dostavljanje finansijskih izveštaja. APR nije uvažio taj zahtev, pa su i ove godine računovođe u danima pred kraj roka radile posao i po 20 sati dnevno”, naglašava naša sagovornica i dodaje da ono što je uočeno kao moguća zloupotreba je da je u polje gde se unose podaci o licu koje dostavlja finansijski izveštaj bilo moguće uneti i tuđi matični broj registrovanog pružaoca računovodstvenih usluga.

Dakle, kako tvrdi, APR nije imao mogućnost automatske provere.

“Naš član iz RKS je to predočio Agenciji, ali nismo dobili uveravanja da APR ima mehanizme da to proveri u postupku dostavljanja finansijskih izveštaja”, zaključuje predsednica Računovodstvene komore Srbije (RKS) Snežana Mitrović.

Prema najavama iz Agencije za privredne registre (APR), uskoro će početi provera računovođa upisanih u registar pružalaca računovodstvenih usluga kojima su privrednici dali vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Ukoliko je prekršen zakon novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara za privredni prestup kazniće se pravno lice, a od 20.000 do 150.000 dinara platiće odgovorno lice u pravnom licu. Takođe, kazne od 100.000 do 500.000 dinara predviđene su ukoliko propise prekrši preduzetnik.