Za organizaciju festivala nekomercijalne muzike neophodne donacije i sponzorstva

Peto izdanje ESTAM World Music Festivala biće održano od 12. do 14. avgusta u Velikom parku u Kragujevcu pod sloganom „Uzemljeni svemir“. Organizatori su Studentski kulturni centar Kragujevac, u partnerstvu sa platformom MOST Bridge For Balkan Music i organizacijom Multikultivator.

Ovogodišnje izdanje festivala predstavlja posebnu kolekciju, muzičku baštu sa retkim, pažljivo odabranim primercima sa Kube, Molučkih ostrva u Indoneziji, iz Holandije, Gvineje, Mađarske, Severne Makedonije i Srbije. Organizatori ističu da je reč o doživljaju za svakoga, od pasioniranih ljubitelja world music-a do radoznalaca otvorenog srca.

Osim što su postavljeni na temeljima entuzijazma, muzike, druženja i mnogo toga drugog, festivali su zasnovani pre svega na višemesečnoj organizaciji, a kako je bitan segment svake manifestacije budžetiranje interesovala nas je finansijska pozadina festivala u kojima je učestvovao umetnički direktor Vladimir Đorđević.

Prema njegovim rečima, festivali koji ne koketiraju previše sa publikom, već žele da prikažu neki drugačiji i nov sadržaj u kojem slušalac treba da se pronađe, predstavljaju veći finansijski izazov za organizatore.

„Programi koji su komercijalni, koji se lako prodaju (pritom ne mora da znači da nemaju kvaliteta), imaju komercijalni potencijal u smislu prodaje ulaznica i atraktivnosti za sponzore. Takvi programi i festivali mnogo lakše dolaze do sponzora koji su im potrebni, možda malo manje nego onima koji imaju slabiji komercijalni potencijal, ali se dovijamo na razne načine“, priča naš sagovornik.

Kako kaže, dešava se da državne i gradske institucije prepoznaju značaj neke manifestacije, ali isto tako ima slučajeva da ga ne prepoznaju, kao i da nemaju poverenja u početku.

„Teško je animirati komercijalne sponzore, ali nije nemoguće. Evropski fondovi su jedan od načina da se finansiraju programi ovog tipa i zapravo je ESTAM balansiran negde između tri izvora finansiranja: sredstva gradskih i državnih institucija, odnosno sekretarijata i ministarstava sa jedne strane, nešto evropskih fondova sa druge, i po koji dinar iz komercijalnog sponzorstva“, objašnjava Đorđević za Biznis.rs.

Zarada organizatora festivala

Kako kaže naš sagovornik, na početku mora da postoji jasna orijentacija rada na festivalu, da li je cilj zarada ili je festival na nekoj misiji, gde finansijski momenat nije mnogo bitan.

„Naravno, ove dve stvari se međusobno ne isključuju – biti na misiji sa željom da se predstavi nešto novo, lansira nešto ili pokrene neki novi trend, ne znači odustajanje od finansija. Ipak, da bi to bilo moguće mora da postoji publika koja je spremna to da plati i publika koja može da plati. To je sada jedna vrlo specifična kategorija kod nas, posebno ako se radi o unutrašnjosti, gde je i naseljenost mesta mnogo manja, kao i platežna moć“, ističe Đorđević.

Na ESTAM festivalu program će biti besplatan za publiku u Velikom parku u Kragujevcu, a organizatorima je cilj da se manifestacija omasovi, da se privuku i neki radoznali ljubitelji muzike koji možda nisu World Music publika u ovom trenutku, ili sebe tako ne doživljavaju.

„To je zaista festival u kojem može da uživa svako ko nije previše ‘tvrd’ na ušima. Dakle, ima mesta za sve. Ako se uzmu u obzir troškovi umetnika, produkcije, promocije, i eventualni prihod od prodaje ulaznica, ne postoji teoretska šansa da pričamo o nekoj ‘nuli’, a kamo li o zaradi. Neophodno je da postoje donacije, sponzorstva koja će da pokriju deo troškova“, naglasio je naš sagovornik.

Kako iza ovog festivala stoji Studentski kulturni centar Kragujevca, koji je državna institucija i nema potrebu da na festivalu zaradi, onda je, otkriva Đorđević, dovoljno da se pokriju troškovi i da festival bude uspešan u smislu posete, medijske ispraćenosti i širenja publike.