Za organizovanje manjeg muzičkog festivala potrebno najmanje 10.000 evra

Organizacija muzičkih festivala nije nimalo jednostavan zadatak i to će potvrditi svako ko je pokušao da organizuje čak i najmanji događaj bilo kojeg tipa. Lista stvari o kojima treba voditi računa je poduža, a rezultate nečijeg višemesečnog truda može da upropasti čak i jedna kiša.

Prvo što je ključno za sve koji žele da se upuste u ovako nešto je polazna tačka – da li neko hoće da zaradi, da se time bavi ili da to radi iz nekog svog ličnog entuzijazma, da pokrene nekoga kulturološki ili se opredeljuje za određeni muzički pravac.

„Moje iskustvo koje datira sa organizacije Belgrade Beer Festa (BBF) je i jedno i drugo, jer je tu ideja bila da se na jednom mestu okupe i pivska industrija, svi brendovi piva, a da se ponudi jedan pravi muzički festival, dakle muzičko-pivski festival. Drago mi je da sam bio deo te organizacije oko sedam godina“, objašnjava za Biznis.rs tvorac Eko dvorištanceta i Organic Live Festa Nikola Bulj.

To je, kako kaže, išlo „uzlaznom putanjom od samog starta“, a Belgrade Beer Fest doživeo je, ističe on, ekspanziju kao nijedan festival kod nas, što je pomerilo granice i mnogih drugih festivala zadavši „domaći zadatak“ čak i što se posete tiče.

„Publika u Beogradu nije imala takav festival i BBF je prerastao u jedan megalomanski muzičko-pivski festival koji je imao i prateće sadržaje, koji su se oslanjali i na društvene kampanje, dobrotvorne, humanitarne, ekološke i slične akcije. Takvom festivalu potrebno je da okupi veoma ozbiljnu ekipu, od organizacione strukture, preko menadžera bendova, iznajmljivanja muzičke opreme, štandova – dakle to je ozbiljna organizacija gde mora da se zna ko šta radi“, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoje i manji festivali, a gotovo svaka lokalna samouprava ima i po nekoliko događaja godišnje, uglavnom tokom letnjih perioda, gde se početni entuzijazam pretvori u shvatanje kompleksnosti jedne takve organizacije.

„Neću da kažem da to onda ne liči ni na šta, ali ljudi iz svakog mesta vole da se kod njih nešto dešava i da okupe ljude, ali kada vide da tu nema nekog profita, manji festivali se posle godinu ili dve zatvaraju. Kao i u svakom poslu, bitno je da budete potkovani za posao koji želite da radite“, upozorio je Bulj.

Neophodne stavke za organizaciju festivala

Posebno kada neko organizuje festival u privatnoj režiji, prema rečima našeg sagovornika, neophodno je obezbediti nekoliko stvari. Osnovni preduslovi za održavanje muzičkog festivala, čak i manjeg obima, su pronalazak lokacije, finansija i obezbeđivanje adekvatne infrastrukture. Dobijanje dozvole za lokaciju je početak, koja zavisi od toga šta festival nudi.

„Lično sam fokusiran na rock, jazz, bluz i klasičnu muziku, čak i operu, pa me u tom nekom kontekstu zanimaju kulturološki događaji koji imaju te muzičke pravce u svojoj programskoj šemi. Nažalost, 90 odsto populacije ide na dijametralno suprotne muzičke festivale koji urušavaju kulturu u zemlji, pa čak i u regionu i šire. Povrh svega, ne usmeravaju omladinu na pravi način sazrevanja i odrastanja“, ocenio je naš sagovornik.

Dodao je da danas imamo malo festivala koji promovišu prave muzičke pravce, klasičnu muziku koja je u stvari „izvor“, a rock, jazz, bluz, posebno akustični koncerti se sve ređe izvode.

„Sve se nažalost svodi na profit, a on ide na ruku onima koji se bave najpopularnijim muzičkim pravcima, koji su za mene lično najnepopularniji“, smatra Bulj.

Ozbiljna infrastruktura, navodi on, zavisi od obima festivala, da li se na primer održava na kraju grada ili je na centralnom trgu.

„Potrebno je da imate infrastrukturu, dozvole, binu koja košta, ozvučenje, kompletnu muzičku produkciju. Potrebno je da organizujete bendove, da ste sa njima jako dobro iskomunicirali i da se sve dogovori u planiranom roku. To je veoma važno, jer ako kasni koncert, cela programska šema vam se pomera. Ako je događaj na otvorenom, zavisite od vremenskih uslova, ako je u zatvorenom to je malo lakše“, objašnjava naš sagovornik.

Marketing jedna od najskupljih stavki

Najbitnija stvar su finansije, budžetiranje. U poslednjih desetak godina se u gradovima, pa čak i na republičkom nivou prepoznaje da su festivali nešto što je jako dobro u turističkom smislu. Tu su, pre svega, navodi Bulj, Exit, Belgrade Beer Fest, Guča, Arsenal Fest, Lake Fest i tako dalje.

„Postoje festivali koji se bave ekologijom, veoma ih je malo, a jedan od njih je i moj festival Organic Live Fest u Topčiderskom parku koji promoviše teme održivog razvoja. To je poseban način organizacije festivala koji ne odstupa mnogo sistematski od svih drugih festivala u organizacionom smislu, ali je izuzetno zahtevan u kontekstu animiranja učesnika samog događaja i posetilaca. To je publika koja obuhvata oko 20 procenata celokupne populacije, a vi treba da sve informišete kako bi vaša ciljna grupa saznala za događaj, za šta vam treba marketing“, obrazložio je naš sagovornik.

Jedna od najvažnijih, a samim tim i najskupljih stavki za organizaciju nekog događaja je marketing. Društvene mreže su takođe danas popularne, i one prema rečima Bulja predstavljaju neki jeftiniji vid reklamiranja, zatim bilbordi, radio reklame, TV reklame.

„Ako želite da organizujete jedan iole ozbiljniji muzički festival, potrebno vam je mnogo resursa. Država je prepoznala značaj festivala i vi možete da aplicirate svojim projektom, ako ste na primer iz Beograda, u Sekretarijatu za kulturu za neka sredstva. Ako ste već pozicionirali datum i ušli u organizaciju, dogovorili sve sa bendovima, a niste dobili sredstva, vi ćete onda juriti sponzore da nadomestite troškove. Neretko se dešava da se ne nabave sva potrebna sredstva za organizaciju festivala, da budete na nuli, i onda organizatori dolaze u problem da plate dogovorene stavke, odnosno izvođače, produkciju, marketing…“, upozorio je Bulj.

Prema njegovim rečima, organizacija nije laka kao što mnogi misle, jer je to posao koji zahteva mnogo ulaganja, truda, a mora i da se voli, jer pretpostavlja „izgaranje na terenu“.

„Da bi posetilac bio zadovoljan ponudom i onime što ste za njega pripremili, festival mora da bude na najvišem nivou. Zato je veoma zahtevno i dinamično, dosta stresno, posebno ako radite festivale na otvorenom, što je bio moj fah – da li će pasti kiša, koliko će doći ljudi, da li ćete prodati piće, da li ćete prodati ulaznice… Tu ima dosta faktora, tako da onaj ko se odlučuje za ovo mora dobro da se pripremi.“

Prema njegovom mišljenju, organizatori velikih festivala u Srbiji trebalo bi da organizuju radionice i slično, kako bi nekoga naučili ili pak odvratili od ideje da organizuje festival. Ali, ako se u to upušta, da ima dovoljno znanja kako se to radi i šta može da očekuje.

„Kao biznis na globalnom nivou je ista priča, samo što uređene zemlje prepoznaju taj turistički potencijal i onda festivali budu finansirani 100 odsto od strane država, turističkih organizacija, ministarstava, itd. Kada je budžetiran događaj, lako raspoređujete sredstva i nemate problema sa tim. Kod nas je situacija potpuno drugačija, jer vi ‘jurite’ budžet, a uporedo organizujete događaj i to je ono što najviše izaziva stres kod nas, pored vremenskih uslova“, objašnjava Bulj.

Dodao je da Srbija i organizatori festivala još nisu dostigli taj nivo, kao i da je tu potrebna sinergija države, odnosno grada i lokalne samouprave sa onima koji se tim poslom bave, jer sami mogu veoma teško, te ima svega nekoliko agencija koje to uspevaju i samostalno.

„Dok država, opštine i lokalne samouprave ne prepoznaju šta je interes u festivalskom smislu, neće se mnogo toga promeniti. Danas imamo pregršt festivala koje organizuju ljudi koji nemaju iskustva što se menadžerskog dela tiče i kao rezultat dobijamo jedan vašar festivala. Ministarstvo kulture bi trebalo da napravi jednu ozbiljnu selekciju i da kaže koji su njihovi ciljevi što se događaja tiče, i da se aplicira za raspoređivanje sredstava, jer ovo što se sada dešava, što se tiče podsticaja za organizaciju festivala je kurcšlus. Recimo, ekološki festivali su u zapećku i tu se malo sredstava izdvaja. Bolje je imati i jedan takav događaj koji se radi kvalitetno, nego uraditi deset manjih koji su rasuti i medijski i u svakom smislu, pa za njih ljudi ni ne znaju“, zaključio je naš sagovornik.