Za privredne prestupe izrečene i kazne veće od tri miliona dinara

U Srbiji je u 2023. godini za privredni prestup prijavljeno 3.328 odgovornih lica i 3.110 pravnih lica, a najveći broj prestupa – oko 97 odsto, odnosio se na računovodstvo, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Kada je reč o odgovornim licima, najviše privrednih prestupa bilo je u oblasti računovodstva – 2.964, od čega je optužni predlog podnet za njih 2.777. I među pravnim licima najveći broj prestupa je zabeležen u oblasti računavodstva – 2.776, od čega su za 2.618 podignuti optužni predlozi.

U odnosu na 2022. godinu, u 2023. je došlo do pada broja prijavljenih odgovornih lica za privredne prestupe, i to za 33 odsto, a pravnih lica za 34 odsto.

Kada je reč o broju osuđenih, za 35 odsto je manje odgovornih lica u pravnom licu, a za 31 odsto manje pravnih lica. Ukupno je osuđeno 5.551 odgovorno lice, i to 5.375 u oblasti računovodstva, kao i 4.744 pravnih lica, od čega 4.616 u oblasti računovodstva.

Privredni prestupi nisu tema o kojoj se često govori, ali predstavljaju kršenje normi koje su osnov uspešnog i zakonitog privrednog sistema.

Ova oblast zakona se, kako objašnjava advokat Bojan Đukanović iz kancelarije Papadakis Čabarkapa Law, odnosi na povredu pravila poslovanja definisanih zakonima poput Zakona o računovodstvu, Zakona o sprečavanju pranja novca, Zakona o bezbednosti hrane i mnogih drugih.

Jedan od ključnih elemenata privrednih prestupa jeste odgovornost. Prema rečima advokata Đukanovića, odgovornost za privredni prestup snosi pravno lice, ali i odgovorno lice u tom pravnom licu. To znači da kazne, zaštitne mere i uslovne osude mogu biti izrečene kako kompanijama, tako i pojedincima koji upravljaju njihovim poslovanjem.

I dok se kazna zatvora ne propisuje za privredne prestupe, novčane sankcije su ključni oblik kažnjavanja. Za pravna lica, kazne mogu biti od 15.000 do preko tri miliona dinara, dok za odgovorna lica iznose od 5.000 do više od 200.000 dinara. Međutim, neplaćanje ovih kazni može dovesti do zatvora – svakih hiljadu dinara može biti zamenjeno jednim danom zatvora, do maksimalno šest meseci.

U 2023. godini najviše odgovornih lica kažnjeno je kaznama do 5.000 dinara, ukupno 4.083. Od 5.000 do 50.000 dinara platilo je 1.213 lica, dok je njih 75 kažnjeno u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara. Na novčanu kaznu veću od 200.000 dinara osuđeno je troje odgovornih lica.

Kada je reč o pravnim licima, najveći broj (2.451) platio je kazne u rasponu od 15.000 do 300.000 dinara. Sa manje od 15.000 dinara kažnjeno je 2.072 privrednika. Od 600.000 do tri miliona dinara kaznu je platilo 14 pravnih lica, dok je najviši iznos od preko tri miliona dinara platilo četvoro privrednika.

Osim novčanih kazni, sud može izreći i zaštitne mere koje uključuju javno objavljivanje presude, oduzimanje predmeta, zabranu obavljanja određene privredne delatnosti za pravno lice ili zabranu odgovornom licu da obavlja određene dužnosti. Ove mere mogu značajno uticati na dalju sudbinu kompanije i karijeru odgovornih lica.

Poseban oblik kazne je uslovna osuda. U ovom slučaju, sud izriče novčanu kaznu, ali ona ostaje uslovna i neće se sprovesti ukoliko osuđeni ne počini novi privredni prestup u određenom vremenskom periodu. U 2023. godini na uslovnu kaznu osuđeno je 2.983 lica.

Najčešći privredni prestupi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, povrede Zakona o računovodstvu prednjače među privrednim prestupima – čak 97,5 odsto kod osuđenih odgovornih lica i 96,4 procenta osuđenih pravnih lica.

Za mnoge privrednike, zabrana obavljanja delatnosti može biti teža kazna od same novčane sankcije.

Na pitanje da li kompanija može nastaviti sa poslovanjem nakon privrednog prestupa, advokat Đukanović objašnjava da to zavisi od izrečenih zaštitnih mera. Ako nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti firma može da nastavi sa radom, dok trajanje mere znači potpuni prekid zabranjene aktivnosti.

Takođe, zakon predviđa rok od tri godine za zastarelost gonjenja za privredne prestupe, dok za specifične oblasti, poput spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja ovaj rok iznosi pet godina.

Apsolutna zastarelost nastupa nakon šest godina, čime se zatvara mogućnost pokretanja postupka.