Za ulaganja u zaštitu životne sredine potrebno 27 milijardi evra do 2033. godine

Ukupni procenjeni troškovi za ostvarivanje ciljeva Strategije zaštite životne sredine u periodu od 2024. do 2033. godine iznose 27,23 milijarde evra, stoji u predlogu tog dokumenta koji je trenutno na javnoj raspravi. Od te sume, investicioni troškovi iznose 27,04 milijardi evra, dok preostalih 188 miliona predstavlja administrativne i slične troškove.

U ovu računicu, međutim, nisu ušli troškovi primene mehanizma za usklađivanje sa EU sistemom trgovine GHG emisijima (EU ETS).

U predlog nove Strategije zaštite životne sredine integrisani su ciljevi Zelene agende, plana prema kome bi Evropa do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralan“ kontinent, a što je i Srbija prihvatila Sofijskom deklaracijom pre četiri godine.

Zato u predlogu strategije stoji da će se, u skladu sa principima i stubovima Zelene agende, Srbija u periodu od 2024. do 2033. godine, fokusirati na nekoliko ključnih oblasti:

1. Klimatske promene i dekarbonizacija: sa fokusom na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, uz efikasnije korišćenje energije, kao i prelazak na čistije i obnovljive izvore energije
2. Cirkularna ekonomija: sa fokusom na industrijsku simbiozu, iskorišćenje otpada, odgovornu reciklažu, održivu proizvodnju, inovacije, eko-dizajn, zelene javne nabavke i efikasnu upotrebu resursa
3. Smanjenje zagađenja životne sredine: poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, smanjenje industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, upravljanje hemikalijama, smanjenje buke u životnoj sredini, jonizujuće i nejonizujuće zračenje
4. Zaštita biodiverziteta i ekosistema: zaštita i održivo upravljanje prirodnim resursima, uključujući održivo upravljanje i zaštitu šuma, zaštićenih područja i divljih vrsta
5. Održivi prehrambeni sistemi i ruralni razvoj: uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, bezbednost hrane, održiva proizvodnja hrane, organska hrana, upotreba specifičnih hemikalija (pesticidi i đubriva)

Kako kaže predlog nove Strategije, ukupni procenjeni troškovi sprovođenja iznose 27,23 milijarde evra do 2033. godine, a „najskuplja“ je oblast dekarbonizacije, klime, energetike i mobilnosti.

U ovoj oblasti procenjeni troškovi iznose 19,1 milijardu evra do 2033. godine, od čega je 13,4 milijarde već predviđeno postojećim planskim dokumentima do 2030 godine, dok je preostalih 5,7 milijardi evra procenjeno na osnovu finansijskih projekcija datih u Strategiji niskougljeničnog razvoja Republike Srbije, ističu autori predloga Strategije.

Najveći dodatni investicioni troškovi povezani su sa energetskim sektorom, a procesom dekarbonizacije će se, kako je istaknuto, pokrenuti niz dodatnih investicija. Poseban fokus će, navodi se, biti na dodatnim ulaganjima u elektroenergetsku mrežu usled povećanja udela obnovljivih izvora energije.

Koji su to ključni projekti Zelene agende?

Kako se predlog Strategije odnosi na narednu deceniju, u okviru troškova „ozelenjavanja“ naše ekonomije i društva treba razmotriti i skorije planove.

Jedan od njih je i takozvani „Zeleni budžet“, koji je po prvi put uvršten u Zakon o republičkom budžetu za 2025. godinu. Radi se o ukupno 64 projekta čiji su troškovi u narednoj godini budžetirani na 118,49 milijardi dinara ili nešto više od milijardu evra.

Najznačajniji i najskuplji projekti „rezervisani“ su za oblast saobraćajne i kanalizacione, odnosno infrastrukture za odlaganje otpada, kao i za energetski sektor.

Primera radi, na spisku „zelenih projekata“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su izgradnja pruge od Beograda do Budimpešte, kao i od Beograda do Niša, ali i od beogradskog naselja Zemun Polje do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu.

Među ove projekte uvrštena je i izgradnja metroa u Beogradu, kao i kanalizacione i infrastrukture za odlaganje otpada u prestonici i širom Srbije, kao i proširenje plovnog puta na Savi i izgradnja nove luke u Beogradu.

Kada je reč o Ministarstvu rudarstva i energetike, u 2025. godini je po svemu sudeći najvažniji projekat sa „zelenog spiska“ izgradnja samobalansirajućih solarnih elektrana sa sistemom za skladištenje energije, o kojoj je u oktobru potpisan ugovor sa američkim konzorcijumom UGT Renewbles – Huyndai.

Interesantan je i podatak da je, od ukupnih rashoda budžeta za 2025, kao zeleni rashod označeno 4,45 odsto, dok je od ukupnih rashoda koji potencijalno mogu biti zeleni u budžetu za 2025. godinu kao zeleni označeno 10,57 odsto, a u obrazloženju se navodi da ti udeli u budžetima zemalja članica OECD variraju od jedan do sedam odsto.

Za finansiranje Zelene agende biće, dakle, potrebno nešto više od 27 milijardi evra – a sutra ćemo se pozabaviti pitanjem kako će Srbija uopšte doći do toliko novca i ko bi sve mogao da finansira naše „ozelenjavanje“.