Zakazana skupština Jugoinspekta – da li će država morati da poveća vlasnički udeo?

Kada je na jesen prošle godine Ministarstvo privrede uputilo poziv potencijalnim kupcima da pošalju pismo o zainteresovanosti za preuzimanje beogradskog Jugoinspekta, javnost je bila i više nego iznenađena time da država razmišlja o privatizaciji preduzeća koje je duže od jednog veka zaduženo za kontrolu kvaliteta gotovo svega što može da se proizvede, kupi ili koristi u našoj zemlji.

Sada je odbor direktora Jugoinspekta doneo odluku da za 6. jun sazove Skupštinu akcionara, na čijem dnevnom redu je čak 13 odluka, među kojima i Odluke o utvrđenoj vrednosti akcija prema kojoj je kontrolni akcionar u obavezi da otkupi akcije malih akcionara.

Kontrolni akcionar je, prema članu 522. Zakona o privrednim društvima na koji se poziva odluka o sazivanju skupštine Jugoinspekta, onaj koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90 odsto osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90 odsto glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.

Takav akcionar je, kako propisuje citirana odredba, u obavezi da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev.

Kontrolni akcionar u vlasničkoj strukturi Jugoinspekta je država Srbija. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), državi pripada 97,66 odsto kapitala, dok je ostatak u rukama manjinskih vlasnika.

Zakon o privrednim društvima kaže i da se cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije određuje tako što je privredno društvo (u ovom slučaju Jugoinspekt) dužno da u roku od 60 dana od dana prijema pisanog zahteva akcionara utvrdi cenu na propisan način i da o tome obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva.

„Ukoliko društvo u propisanom roku ne utvrdi cenu po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da otkupi akcije iz stava 1. ovog člana, i o tome ne obavesti akcionara podnosioca zahteva, akcionar podnosilac zahteva može tražiti od nadležnog suda da u vanparničnom postupku utvrdi tu cenu“, stoji u Zakonu o privrednim društvima.

Kada je reč o vrednosti akcija Jugoinspekta, podaci sa Beogradske berze govore o tome da se njima nije trgovalo najmanje godinu dana. Istorijski, cena je bila najviša 2007. godine, kada je jedna akcija koštala 15.200 dinara. Najnižu vrednost kapital te kompanije zabeležio je tri godine kasnije, pošto je u martu 2010. jedna akcija vredela 8.448 dinara.

U prospektu Ministarstva privrede stoji da vrednost kapitala Jugoinspekta na dan 31. decembar 2022. godine iznosi 667,36 miliona dinara.

Sedište Jugoinspekta je, inače, u zgradi u samom centru Beograda, u Čika Ljubinoj ulici, dok se deo poslovnog prostora nalazi i na Dedinju, u kući u Drajzerovoj ulici (na slici).

Odluka o utvrđenoj vrednosti akcija, prema kojoj je kontrolni akcionar u obavezi da otkupi akcije malih akcionara, samo je jedna od 13 odluka koje će skupština Jugoinspekta doneti, uključujući i odluku o razrešenju jednog od članova Odbora direktora iz redova izvršnih direktora. Skupštini akcionara, inače, mogu da prisustvuju svi akcionari koji poseduju barem 100 od ukupno 250.245 akcija, koliko je izdato i uključeno na Beogradsku berzu.

Inače, uprkos velikoj buci u javnosti koja se podigla kada je raspisan poziv Ministarstva privrede, nije bilo daljih informacija o tome da li je iko bio zainteresovan za privatizaciju Jugoinspekta.

Pored naziva tog preduzeća, međutim, u bazi ministarstva i dalje stoji oznaka da je moguća objava javnog poziva za privatizaciju tokom 2024. godine.