Zapadni Balkan mora da postane prostor u kome mladi žele da ostanu i da rade

Kako obezbediti privredni rast na Zapadnom Balkanu i ubrzati evrointegracije u vreme kada se i naš region i Evropska unija suočavaju sa velikim izazovima – to je pitanje na koje su pokušali da odgovore učesnici panela u okviru 24. Beogradskog ekonomskog foruma.

Odgovor, kako su se složili, leži u radu na sprečavanju „odliva mozgova“, ali i podršci državama regiona na putu evrointegracija, uz poruku da je uz ekonomsko približavanje neophodno i usklađivanje spoljne politike sa EU.

Ambasador Austrije Kristijan (Christian) Ebner, čija država je okupila druge članice EU u inicijativu „Prijatelji Zapadnog Balkana“, ukazao je da oko 800 kompanija iz te zemlje u Srbiji zapošljava više od 22.000 ljudi.

„Zato smo zainteresovani za kreiranje okruženja gde mladi žele da ostanu – da žive, da se obrazuju i da rade. Zato smo i uključeni, zajedno sa partnerima iz Švajcarske, u programe dualnog obrazovanja. Dakle, želimo da kreiramo dobro okruženje za mlade, a ne da podstičemo odliv mozgova“, poručio je Ebner.

I dok ambasador Austrije ističe da ekonomsko približavanje država Zapadnog Balkana EU na putu evrointegracija mora pratiti i usklađivanje spoljne politike sa onom kakvu vodi Brisel, konsultant i nekadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović ocenjuje da će mladi jednostavno nastaviti da odlaze iz regiona iz jednog ključnog razloga.

„Mladi odlaze zbog cene rada. Normalno je da biznis zajednica želi da ovde dođu državljani Nepala ili Bangladeša, ali na vladama širom Zapadnog Balkana je da kažu ‘ne želimo da nam odlaze mladi’. To ćemo postići ako im ponudimo odgovarajuću cenu rada, inače će mladi završiti u Beču“, upozorio je Svilanović.

Da migracije imaju strašne posledice po Zapadni Balkan i privrede koje ga čine ukazala je i direktorka Balkandskog fonda za demokratiju Gordana Delić.

„Zapadni Balkan je shvatio da unutar regiona mora da se proširi tržište rada, ali mnogo više mora da se uradi na školovanju i obezbeđivanju znanja i veština za budućnost. Procenjuje se da će čak 65 odsto današnjih studenata raditi poslove koji još ne postoje kao i da će automatizacija i AI zameniti neke od poslova koje danas radimo. Fleksibinlnost će biti pojam broj jedan – i treba imati na umu da se za našu decu već sada procenjuje ne samo da će barem četiri puta tokom karijere menjati posao, već i da će menjati industrije u kojima rade“, upozorila je Delić.

Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktora CEFTA sekretarijata, podsetila je da su početkom oktobra usvojeni sporazumi koji bi trebalo presudno da utiču na stvaranje zajedničkog tržišta koje unapređuje međusobnu trgovinu i poslovanje, ali i stvaraju nove prilike za zapošljavanje.

„Na zaboravimo na rezultate koje je CEFTA postigla za deset godina: u 2023. međusobna trgovinska razmena među članicama vredela je 8,5 milijardi evra, što je za 122 odsto više nego 2013. dok je vrednost izvoza iz regiona prema svetu porasla za 140 odsto“, istakla je Gačević.

Posetimo da je panel posvećen Zapadnom Balkanu održan u okviru Beogradskog ekonomskog foruma, koji je po 24. put okupio predstavnike Vlade Srbije, međunarodne zajednice, kao i goste iz oblasti politike, privrede, nauke, kulture i medija.

Medijski partneri Foruma su naš portal i časopis Biznis.rs, Ninamedia i Tanjug, a partner odgovoran za vizuelni izgled Foruma je Ovation BBDO.