Zeleni koridori uštedeće regionu 20 godina čekanja na granicama

Analize Svetske banke (SB) i Transportne zajednice (TS) pokazuju da troškovi logistike na Zapadnom Balkanu iznose oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok su u Evropskoj uniji (EU) oko osam procenata.

Svaki sat čekanja kamiona na granici košta prevoznika između dva i pet evra samo za platu vozača i gorivo, ne računajući vrednost robe.

Smanjenjem čekanja za tri sata po kamionu, uštede na godišnjem nivou za srpsku privredu merile bi se desetinama miliona evra.

Zbog toga je uspostavljanje Zelenih koridora, sistema prioritetnog prolaza na graničnim prelazima koji omogućava kamionima bržu kontrolu i kraće zadržavanje, pokušaj da se čekanja na granicama skrate a troškovi smanje. Pogotovo što će se sa skorom doslednom primenom pravila EU 90/180 situacija dodatno zakomplikovati.

Šta su Zeleni koridori?

Suština Zelenih koridora nije, kako se na prvi pogled može zaključiti, samo u brzim trakama na samim prelazima, već pre svega elektronska razmena podataka (SEED sistem) pre nego što kamion stigne na granicu.

Na taj način, carinici i inspekcije unapred znaju šta se prevozi, vrše analizu rizika i daju „zeleno svetlo“ kamionima za prioritetni prolaz bez suvišnih zastoja.

Inicijativa Zeleni koridori nije nova, pokrenuta je u martu 2020. godine na samom početku pandemije Covid-19. Cilj je bio da se spreče nestašice lekova, medicinske opreme i hrane, jer su zbog zatvaranja granica nastali kilometarski redovi. Ono što je počelo kao hitna mera, zbog izuzetnih rezultata postalo je trajni model saradnje.

Na temeljima uspeha na Zapadnom Balkanu, inicijativa za Zelene koridore izrasla je u strateški prioritet. Pozicija EU kao vodećeg trgovinskog partnera Zapadnog Balkana sa učešćem od skoro 70 odsto u ukupnoj trgovini naglašava strateški značaj ove inicijative.

Projekat sprovode Transportna zajednica, CEFTA Sekretarijat i Savet za regionalnu saradnju (RCC), uz podršku Evropske komisije a obuhvata šest partnera Zapadnog Balkana – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu (BIH), Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo*.

Uključuje ključne drumske granične prelaze na Transevropskoj transportnoj mreži (TEN-T) mreži i određene železničke prelaze i luke a obuhvata carinsku administraciju, graničnu policiju, fitosanitarne i veterinarske inspekcije.

Procena je da će modernizacija graničnih prelaza uštedeti ukupno 20 godina čekanja na granicama unutar regiona.

Jedanaest graničnih prelaza već u programu

Evropska komisija je dala ključan doprinos u okviru Sveobuhvatne mape puta za modernizaciju 11 prioritetnih prelaza i uvođenje naprednog sistema SEED koji omogućava razmenu sertifikata o poreklu i fitosanitarnih sertifikata bez papira.

Glavni cilj je „one-stop-go“ model, odnosno uspostavljanje zajedničkih graničnih prelaza gde se kontrola vrši samo jednom, čime se region potpuno integriše u transportni sistem i jedinstveno tržište EU. Time se smanjuju troškovi transporta za oko 30 odsto, povećava bezbednost i privlače novi investitori koji traže pouzdane lance snabdevanja.

Sistem za elektronsku razmenu podataka (SEED) je od ključnog značaja za implementaciju Zelenih koridora jer omogućava deljenje informacija o pošiljkama pre njihovog dolaska između svih agencija uključenih u proces carinjenja (na primer carina, fitosanitarna, veterinarska i inspekcija za hranu).

Do sada su potpisani memorandumi o razumevanju za elektronsku razmenu podataka na zajedničkim drumskim prelazima između Grčke i Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine i Mađarske i Srbije, kao za pomorski transport između Italije i Albanije, odnosno Italije i Crne Gore.

Mapa puta identifikuje aktivnosti potrebne za punu implementaciju Zelenih koridora, uključujući pripremu dokumentacije o prelazima. Ovi dokumenti imaju za cilj da pomognu donosiocima odluka i investitorima pri razmatranju intervencija manjeg obima i projekata koji se odnose na infrastrukturu i tehničku pomoć, kao i da služe za dalju pripremu takvih projekata.

Lista od 11 parova prelaza za koje je dokumentacija već pripremljena uključena je u Mapu puta:

Projekat obuhvata investiranje u infrastrukturu radi povećanja kapaciteta protoka na prelazima, kao što su modernizacija ili unapređenje zastarelih objekata, dodatne trake za kamione / autobuse/ automobile, kolske vage, sisteme za upravljanje saobraćajem… Takođe i ulaganja u novu opremu, instalaciju novih IT/ICT sistema i digitalizaciju usluga, u cilju olakšavanja, ubrzanja i pojednostavljenja procedura.

Tu su i investicije u ljudske resurse, bilateralnu saradnju i međuagencijsku koordinaciju, uključujući korišćenje zajedničkih objekata i IT sistema, kao i praktikovanje zajedničkih kontrola policije i carine od strane susednih administracija radi poboljšanja efikasnosti osoblja.

Celokupna investicija projektovana je na oko 57 miliona evra, od čega se 3,5 miliona odnosi na tehničku podršku a sve ostalo na ulaganja u radove i opremu.

Najveći deo od 37,5 miliona evra obezbediće same zemlje zapadnog Balkana, 7,7 miliona evra biće doprinos članica EU, dok će preostalih 8,4 miliona evra biti obezebeđeno kroz zajedničke aktivnosti.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srbija potpuno uskladila manje od polovine transportnih propisa EU