Srpska pšenica, ječam, ovas i raž po prvi put u svetskom trezoru u Norveškoj

Naša zemlja je po prvi put deponovala seme poljoprivrednih biljaka u svetski trezor na norveškom ostrvu Svalbard, koji je napravljen kako bi se biljne vrste iz celog sveta sačuvale i opstale u slučaju bilo kakvih globalnih katastrofa.

Ambasada Srbije u Norveškoj saopštila je da je deponovano ukupno 96 srpskih najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovasa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i da je ovim činom učinjen veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija u Srbiji.

Banka „Svalbard“, koja čuva uzorke nacionalnih semena iz celog sveta, nalazi se na ostrvu arhipelaga Svalbard, između kopnenog dela Norveške i Severnog pola i osmišljena je kao rezervni trezor drugih banaka semena u svetu.

“Svalbard je globalna banka biljnih gena koja objedinjuje sve banke gena u svetu. Ona predstavlja mesto gde se odlažu, deponuju ili pohranjuju duplikati semena postojećih nacionalnih banki gena. Njen značaj najbolje će se razumeti na primeru Sirije, čija je banka gena među prvima deponovala nacionalna semena iz svoje kolekcije. S obzirom na to da je njihova banka gena u ratovima uništena, oni su izgubili skoro sve što su imali od svojih nacionalnih semena i da pojedina nisu poslali u Svalbard sve bi bilo izgubljeno zauvek”, objašnjava za Biznis.rs rukovodilac projekta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Sanja Mikić.

Sama ideja ovog trezora je zapravo rezervna zaštita u slučaju katastrofa, klimatskih promena ili u slučajevima kada nacionalne banke gena nemaju sredstava da sve to redovno održavaju, dodaje naša sagovornica.  

“U ovom trezoru čuvaju se semena svih poljoprivrednih biljnih vrsta. Uslov je da budu zdrava, nemaju nikakvih bolesti, da zadovoljavaju fitosanitarne uslove i da već postoje u nacionalnoj banci gena, da je to duplikat i da zapravo Svalbard nije jedino mesto na kom se čuvaju”, ističe Mikić i dodaje da su sada prvi put poslata semena pšenice, ječma, ovsa i raži, takozvana strna žita.

“Najviše pšenice, a zatim ječma. Pšenica se kod najviše gaji i ima najveći značaj, naročito kada uzmemo u obzir da je hleb namirnica koja se svaki dan nalazi na stolovima stanovništva”, navodi ona.  

Kako objašnjava, povod za deponovanje je međunarodni projekat koji Institut za ratarstvo i povrtarstvo vodi i koji se tiče ovih biljnih vrsta, a koji finansira Organizacija za hranu i poljoprivredu UN FAO.

“Sve je pod okriljem FAO i međunarodnog ugovora o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji podržava i finansira projekat koji vodi Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ovo je samo jedna od aktivnosti u okviru projekta, a tiče se starih lokalnih, autohtonih sorti populacije strnih žita – pšenice, ječma, ovsa i raži”, zaključuje rukovodilac projekta dr Sanja Mikić.