Cropt niže uspehe svojim sistemima za monitoring useva i optimizaciju u agraru

Domaća inovacija koja od poljoprivrednika pravi „vukove sa Wall Streeta“

AgrobiznisBiznisFirme u fokusuInovacijePreduzetnikU fokusu

20.10.2021 13:14 Autor: Julijana Vincan

Domaća inovacija koja od poljoprivrednika pravi „vukove sa Wall Streeta“ Domaća inovacija koja od poljoprivrednika pravi „vukove sa Wall Streeta“
Kao istraživači na Institutu BioSens, suosnivači kompanije „Cropt“ – Sanja Brdar i Oskar Marko učestvovali su na nekoliko ‘izazova’, odnosno takmičenja u obradi podataka... Domaća inovacija koja od poljoprivrednika pravi „vukove sa Wall Streeta“

Kao istraživači na Institutu BioSens, suosnivači kompanije „Cropt“ – Sanja Brdar i Oskar Marko učestvovali su na nekoliko ‘izazova’, odnosno takmičenja u obradi podataka od kojih je, kako kažu, najvažniji Syngenta Crop Challenge. Tu su bili bolji od MIT-a, Stanforda i drugih prestižnih univerziteta i 2017. godine osvojili prvu nagradu za rešenje za optimalan izbor sorti soje.

„Cropt razvija sisteme za monitoring useva i optimizaciju u poljoprivredi. Trenutno jednoj od najvećih nemačkih kompanija „K+S“ kroz naše sisteme pomažemo da preporuči optimalnu količinu i tip đubriva svojim klijentima. Sa Delta Holdingom imamo projekat optimalne preporuke Selsemovih sorti soje u Vojvodini, a za druge velike poljoprivredne kompanije radimo prognozu prinosa i monitoring poljoprivredne proizvodnje. Svojom inovacijom ostavljamo mogućnost poljoprivredniku da odabere ‘Las Vegas’ strategiju i ide na sve ili ništa, ili da odabere strategije koje donose manji profit, ali su neuporedivo stabilnije. Ovim ustvari od poljoprivrednika pravimo ‘vuka sa Wall Street-a’, nekoga ko određuje nivo rizika koji je spreman da prihvati, a Cropt mu pomaže da u zadatim okvirima donosi optimalne odluke“, objašnjava za Biznis.rs Oskar Marko, jedan od suosnivača firme.

Zatim su dobili projekat CGIAR-a finansiran preko Fondacije Bila i Melinde Gejts (Bill & Melinda Gates Foundation), da razviju sličan sistem za Meksiko i Afriku.

„Tada smo shvatili da naši naučni rezultati imaju veliki praktični potencijal i odlučili da osnujemo kompaniju. Imali smo podršku porodice i prijatelja, a najveća je stizala upravo od BioSensa. Naša inovacija se može bliže predstaviti primerom. Recimo da poljoprivrednici mogu da gaje neku od pet najrasprostranjenijih ratarskih kultura na jednoj parceli. Za dve parcele broj kombinacija je pet puta pet – 25. Za 30 parcela broj kombinacija je jednak broju zvezda u svemiru. Korišćenjem veštačke inteligencije i obrade satelitskih, zemljišnih i klimatskih podataka biramo optimalnu kulturu i optimalne sorte za konkretne lokacije i na ovaj način poljoprivrednici ostvaruju više prinose uz manje rizike, i to bez uloženog ijednog dinara u mehanizaciju, gorivo i agrohemiju. Zbog toga verujemo da je pametno donošenje odluka na terenu najefikasniji i najodrživiji način povećanja proizvodnje“, naglasio je naš sagovornik.

Sanja Brdar i Oskar Marko (suosnivači Cropt-a)

Ovoj firmi su nedavno predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, generalni direktor kompanije Philip Morris za jugoistočnu Evropu Aleksandar Jakovljević i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović uručili ček, jer su se našli u izboru prvih StarTech zvezda sa još 28 timova i kompanija koje su dobile milion dolara za inovacije. Naime, svakom od najboljih 29 timova, startap firmi i malih i srednjih preduzeća dodeljena je bespovratna finansijska podrška u rasponu od 20.000 do 100.000 dolara, po završetku prvog godišnjeg konkursa u okviru StarTech programa.

„Veoma smo zahvalni Fondu za inovacionu delatnost, RootCamp i Reach inkubatorima, kao i drugim evropskim i domaćim programima podrške startapovima, kroz koje smo obezbedili sredstva za uspostavljanje i razvoj kompanije. Na početku smo verovali da ćemo uspeti da izađemo na tržište sa proizvodom za poljoprivrednike. Međutim, uskoro se ispostavilo da je B2C model (biznis usmeren na potrošača) veoma teško sprovesti u delo u poljoprivredi. Korisnika je mnogo, opekli su se ranije na različita tehnološka rešenja i finansijske ponude, i često su konzervativni po pitanju inovacija. B2B model (biznis usmeren na biznis) je sa druge strane prihvatljiviji, jer napredne kompanije poput Delte, Krivaje, MK, K+S i Syngenta-e mnogo brže prihvataju inovacije“, smatra Marko.

Sistem za podršku pri odlučivanju

Prema njegovim rečima, najpre su im bile potrebne godine rada na algoritmima veštačke inteligencije kako bi se tehnološki pozicionirali bolje od konkurencije. Zatim je trebalo uložiti dosta truda u osnivanje kompanije, pisanje projekata i nalaženje klijenata.

„Tokom razvoja smo se najviše oslanjali na evropske fondove za podsticaje inovativnim startapovima. Ovakvih programa finansiranja zaista ima mnogo, ali je pogotovo zbog korona krize i usporavanjem globalne ekonomije konkurencija užasno velika i potrebno je pažljivo pripremati prijave. Naravno, ponekad je potrebno ići i na statistiku, jer je prosečna prolaznost od 10 do 20 odsto. Uložili smo i sopstvena sredstva, ali je najvredniji uložen resurs – vreme“, otkriva Oskar Marko.

Primer mape predikcije prinosa u Vojvodini

Kada je reč o konkurenciji, on kaže da se obično očekuje da nabroje ostale inovativne kompanije koje se bave sličnim stvarima, ali to nije slučaj.

„Zapravo, trenutno se odvija trka između čoveka i mašine. Nijedan ekspert koliko god iskusan bio ne može u glavi da drži toliko podataka koliko može mašina, koja dodatno može da optimizuje milione hektara istovremeno. Pa ipak, za naše sisteme volimo da kažemo da su sistemi za podršku pri odlučivanju, a ne sistemi za odlučivanje. Rezultat optimizacije su različite strategije koje su optimalne za različite stepene rizika koje je korisnik spreman da prihvati“, navodi naš sagovornik.

Što se problema tiče, kaže da nisu imali velikih problema sa zapošljavanjem kvalitetnog kadra, jer imaju dobre veze sa univerzitetom i studentima, ali su postojali drugi izazovi.

„Ono što jeste veliki problem je što na tržištu postoje ogromne IT firme koje često nude visoke plate koje je teško nadmašiti, što je posledica delom državne politike dodele subvencija stranim kompanijama, a delom izbegavanja rizika i fokusa čitavog IT sektora na outsourcing. Međutim, rad u velikim kompanijama i u startapu ne može da se poredi. Startapovi mladim stručnjacima nude mnogo više kreativnosti, nude učešće u razvoju sistema od početka do kraja, a dugoročno posmatrano, ukoliko startap uspe da se izbori za dalje investicije, rani zaposleni vrlo lako mogu da se nađu na visokim pozicijama u velikom sistemu“, istakao je Marko.

Napominje da su obrazovanje i inovacije jedino što može da podigne srpsku ekonomiju na evropski nivo.

„Stoga bih želeo da pohvalim inicijativu BioSensovog akceleratora, Poslovnog inkubatora u Novom Sadu, StartIta i drugih organizacija u podršci razvoju inovativnih kompanija, i ohrabrim mlade i školovane stručnjake da zaplivaju preduzetničkim vodama“, kazao je naš sagovornik.

CROPT DOO

Fruškogorska 19, 21000 Novi Sad, Srbija

Poslovni prihodi (EUR):
116.073,96 (2020)
Broj zaposlenih:
2 (2020)