Srpski izvoz u Rusiju u junu veći za 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine

Izvoz robe iz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine bio je za 5,6 odsto veći nego u prvoj polovini prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Na prvi pogled ovo i nije neki uspeh budući da je ukupan srpski izvoz od januara do kraja juna za 30 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, ali ako imamo u vidu rat u Ukrajini i pad izvoza u Rusiju u martu i aprilu, perspektiva je malo drugačija, piše dnevni list Danas.

Samo u junu izvoz u Rusiju je iznosio 102 miliona evra i bio je za 30 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine.

Nakon odličnog starta u prva dva meseca, odmah posle početka ratnih dejstava 24. februara izvoz Srbije u Rusku Federaciju doživeo je pad koji se nastavio tokom marta i aprila. Međutim, već podaci za pet meseci pokazuju da se izvoz vratio na nivo iz istog perioda prošle godine, da bi se u junu nastavilo ubrzanje.

Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da usled sve oštrijih sankcija EU, Rusija traži alternativne trgovinske partnere, a nama ide u korist i to što imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

„Rusi traže nove rute snabdevanja usled sankcija EU koje su sve rigoroznije. Prvih meseci problem za naše privrednike bio je transport. Ranije je većina robe za Rusiju išla preko Ukrajine. Morale su da se traže druge rute, najčešće preko Poljske i pribaltičkih zemalja, ali i tu je bilo problema. U početku su Poljaci zabranjivali povratak kamiona koji su natovareni ruskom robom itd, ali je trebalo vremena da se uspostave nove rute“, napominje Bijelić.

On podseća da mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom u kojoj je Rusija glavni partner.

„Pošto smo uvodili sankcije Belorusiji postavilo se pitanje kako će funkcionisati izvoz u Evroazijsku uniju, ali srećom po nas ta unija ne funkcioniše kao Evropska unija i za sada ne utiče na naš izvoz u Rusiju“, ocenjuje Bijelić i dodaje da Srbija nije najbolje iskoristila ni sankcije iz 2014. godine da značajno poveća izvoz u Rusiju i postavlja pitanje izvoznog potencijala.

Inače, i druge zemlje koriste sankcije EU da povećaju prisustvo u Rusiji. Recimo, Turska je u junu zabeležila međugodišnji rast izvoza od 46 odsto ili čak 791,4 miliona dolara.

S druge strane, uvoz iz Rusije je ove godine eksplodirao. Naravno, razlog su rekordne cene gasa i nafte, najvažnijih uvoznih proizvoda iz Rusije.

U prvoj polovini godine uvezeno je robe za 1,4 milijarde evra, a u celoj 2021. godini uvoz iz Rusije iznosio je 1,5 milijardu evra.

Inače, transport robe za Rusiju je u odnosu na period pre rata u Ukrajini poskupeo više od tri puta, što zbog poskupljenja goriva, što zbog mnogo dužeg puta, što zbog značajno povećanog rizika.