Srpsko meso dobija „zeleno svetlo“ za izvoz u EU?

Svinjsko, pileće meso i konzumna jaja iz Srbije mogli bi uskoro da se nađu na rafovima evropskih trgovina.

“Reč je o vesti koja je danas aktuelna. Prema najavama državnih organa, na sutrašnjim pregovorima razgovaraće se o plasmanu srpskih proizvoda, u ovom slučaju svinjskog mesa, pilećeg mesa i konzumnih jaja na teritoriju Evropske unije”, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović i dodaje da će svinjsko meso na tržište EU verovatno moći od 2022. godine, a pileće meso i jaja do kraja ove godine.

On smatra da je ovo velika prilika, ali i obaveza i da se sada moraju konsolidovati redovi kako bi se Srbija usmerila na tu mogućnost.

“Sada je bitno raditi sa proizvođačima. Naša proizvodnja živih svinja odvija se u skoro 300.000 domaćinstava, što je nekih tri miliona svinja. Znači, sve to treba uskladiti u klanicama, odakle dolazi, kako je primenjena dobrobit životinja, bio-sigurnosne mere i slično. To je vrlo zahtevan posao i nadam se da će svi činioci u tom lancu – od proizvođača, instituta i poljoprivrednih stručnih službi, kao i PKS sa svojim udruženjem za stočarstvo, dati svoj doprinos i da to realizujemo”, ističe naš sagovornik.

Uprkos činjenici da Evropa ne čeka samo na Srbiju, sigurno je da naše proizvode, pogotovo od svinjskog mesa, rado konzumiraju.

“Jednostavno, ukus im odgovara i sama tehnologija. Pre svega kada pričamo o proizvodima tipa čajne kobasice, fruškogorske, kulena… To su specifični proizvodi koji imaju svoju cenu, trpe transport i mogu da pronađu mesto na tržištu zahtevne EU”, kaže Budimović.

Zašto do sada nije bio dozvoljen izvoz?

Naš sagovornik objašnjava da za proizvođače, ali i izvoznike koji izvoze u Rusiju to znači da će moći da rade prevoz preko teritorija EU. “Prvenstveno mislim na svinjsko meso i proizvode od svinjskog mesa koji nisu termički obrađeni na više od 72 stepena Celzijusa”, navodi on. 

Na pitanje zbog čega do sada nije bilo moguće izvoziti ove proizvode, on kaže da je reč o administrativnim preprekama.

“Mi smo kao država prestali vakcinaciju protiv klasične svinjske kuge 2019. godine. To je bio glavni razlog za plasman svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa. Što se tiče pilećeg mesa i konzumnih jaja prepreka je bila usklađivanje pravilnika o kontroli na salmonelu u pilećem mesu i to je usklađeno još pre godinu i po dana, sa primenom od ove godine, čime je ispunjen i poslednji uslov”.

Srbija samo prošle godine uvezla oko 23.000 tona svinjskog mesa

Iako se često može čuti da smo od vodećih izvoznika postali uvoznici, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS kaže da proizvodimo manje nego što nam je potrebno i da je reč o uvozu svinjskog mesa koje uglavnom ide u preradu.

“U 2020. godini uvezli smo oko 22.000-23.000 tona svinjskog mesa, što je negde u vrednosti od 56 miliona evra. Najviše smo uvozili iz Španije, Hrvatske, Mađarske i Holandije. Ove godine, za sada, manje smo uvezli za nekih 30 odsto”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o proizvodnji pilećeg mesa, ona je takođe problematična jer je proizvođačima sužena mogućnost za plasman proizvoda i mesa.

“Mi ne uvozimo puno piletine, to čak nije ni referentno. Imamo dovoljno za sopstvene potrebe, ali je cena niska. Brojleri se prodaju za 90 do 100 dinara po kilogramu. Znači, čitava jedinka, koja je teška od 2,5 do tri kilograma košta 300 dinara. To je stvarno niska cena, a znamo koliko je poskupela hrana i komponente za hranu tipa soje i kukuruza”, ističe Budimović.

Prema njegovim rečima, sada treba raditi na usklađivanju, ali i razmišljati o drugim destinacijama za plasman.

“Sada ako napravimo prolaz za Evropu, mnoge druge države sa kojima nismo uspostavili te administrativne regulative, tipa Severne Afrike ili Bliskog istoka, otvoriće svoja vrata po ugledu na Evropu. Sve su to činjenice koje se posmatraju na tržištu”, zaključuje Budimović.