Šta će prvo da pojeftini u moru poskupljenja?

U poslednjih mesec dana inflatorni pritisci započeti prošle godine zbog zastoja u globalnim lancima snabdevanja značajno su ubrzani zbog eskalacije sukoba u Ukrajini. Svedoci smo da su prethodnih dana rasle cene bezmalo svega, a da je naša država reagovala „zamrzavanjem“ vrednosti određenih namirnica, te donošenjem uredbe o nedeljnom usklađivanju cena goriva.

Mnogo veće ekonomije od srpskih u velikim su problemima, a potrošači u njima reaguju paničnim kupovinama osnovnih proizvoda za ishranu i domaćinstvo. I dok neke države kubure sa deficitom energenata, drugima nedostaje hrana.

Pa iako se negativni efekti rata u Ukrajini još uvek ne odražavaju kroz zvaničnu statistiku, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama, poslednji dostupni podaci ipak ukazuju na neke zanimljive trendove.

Naime, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za potrošačke cene u februaru, mesečni i međugodišnji rast zabeležen je u skoro svim kategorijama robe. Skoro, ali ne i svim, jer su dve vrste robe iskazale stagnaciju, pa i pad cena.

Reč je o statističkim kategorijama Nameštaj i Odeća i obuća. Domaća statistika pokazuje da je nameštaj na mesečnom nivou poskupeo samo 0,4 odsto, ali da su kućni aparati, kao potkategorija, zabeležili pad cena od 0,5 odsto. Pored toga, odeća je imala pad od 1,2 procenta na mesečnom nivou, dok je obuća na -1,0 odsto međugodišnje.

Da li ove informacije ukazuju na promenu strategije prodavaca u kriznim vremenima?

„Osnovnim namirnicama definišemo egzistencijalna dobra, i ona imaju takozvanu neelastičnu tražnju. Njihova cena u ovom trenutku raste, a potrošači jednostavno nemaju izbora i moraju da ih kupuju. Nasuprot tome, postoje proizvodi i usluge koji imaju elastičnu tražnju i koji će prilagoditi interesovanja kod potrošača snižavanjem cena“, objašnjava u razgovoru za naš portal profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

U takvu vrstu robe spadaju obuća i odeća, nameštaj ili luksuzna roba, na primer. Sam trenutak njihove kupovine može da se „preraspodeli“ za naredni mesec, pa čak i godinu, za razliku od nabavke hleba, brašna, ulja, goriva…

Moguće je, doduše, i da razlog za ovu cenovnu stagnaciju i blagi pad kada su u pitanju kategorije odeće ili nameštaja leži u činjenici da značajan deo sirovina za ovakvu vrstu robe ne mora da se čeka iz inostranstva, već može da se pronađe i u našoj zemlji.

„Suština je da su uobičajenu potrošačku korpu ‘pojele’ cene egzistencijalne robe, jer je njihovo učešće toliko poraslo zbog skoka cena. A standard u ovom trenutku ne prati tu dinamiku kroz rast zarada, ni realno ni nominalno. Toga su i te kako svesni i prodavci, pogotovo jer oni imaju podatke o svojoj prodaji, pa prilagođavaju ponudu“, kaže Grubišić.