Šta digitalizacija znači za srpsku privredu?

Digitalizovanje poslovanja predstavlja proces koji se u većini kompanija gotovo podrazumeva. Mogućnosti koje digitalizacija otvara, kako za pojedinačne firme, tako i za celokupnu privredu u teoriji su brojne.

Međutim, kako se ovaj proces pokazao u praksi kada je srpska privreda u pitanju? Kojim preduzećima on više odgovara – velikim ili malim i srednjim? Kako digitalizacija doprinosi privredi? Odgovore za Biznis.rs daje glavna istraživačica Instituta za razvoj i inovacije Marija Suzić.

“Prema anketi koju je sproveo Republički zavod za statistiku, sva preduzeća koja posluju u zemlji imaju pristup internetu. Preduzeća su shvatila koliko im internet i moderne tehnologije olakšavaju poslovanje, odnosno da je trenutno skoro nemoguće opstati na tržištu ukoliko se ne prihvati tehnološki napredak. Trećina preduzeća koristi klaud i druge online servise za čuvanje i razmenu podataka, čime olakšavaju svoje poslovanje, pre svega unutrašnju organizaciju”, navodi ona. 

Međutim, naša sagovornica napominje da digitalizacija preduzeća može biti komplikovan proces koji uključuje više sektora u preduzeću. Kako kaže, ponekad je, prilikom prelaska na upotrebu novog softvera, potrebno organizovati obuke za zaposlene, što u početku može dovesti do usporavanja poslovnih procesa. 

“Tu su i navike zaposlenih i odupiranje promeni, koje je karakteristika ljudi uopšte, jer malo je onih koji vole drastične promene, a digitalizacija to svakako jeste. Zato je za nju potrebno strpljenje i razumevanje, ali su neophodni i podsticaji za zaposlene. Naravno, digitalizacija nije prioritet svim kompanijama, već to u velikoj meri zavisi od sektora u kome preduzeće posluje. Danas je nemoguće zamisliti uspešno trgovinsko preduzeće bez mogućnosti internet kupovine, ali ne očekujemo svi da krojačica ili obućar budu dostupni online”, objašnjava Marija Suzić.

U aprilu je e-fiskalizacija postala obaveza svih preduzetnika u trgovačkom i uslužnom sektoru u Srbiji. Iako su je neki spremno dočekali, mnogi preduzetnici se još uvek privikavaju na nove uslove poslovanja, nadajući se da će ovaj segment digitalizacije doneti i korist, a ne samo još jednu obavezu.

“E-fiskalizacija je uvedena kao alat koji treba da podigne transparentnost poslovanja svih privrednih aktera koji posluju sa građanima i umanji sivu ekonomiju. Na ovaj način se umanjuje mogućnost izbegavanja plaćanja poreza, pošto se podaci šalju Poreskoj upravi u realnom vremenu, i poslovno okruženje se uređuje tako da su pravila igre jednaka za sve. Građani mogu lako da provere da li im je izdat ispravan fiskalni račun i na taj način doprinesu smanjenju sve ekonomije”, komentariše Suzić, dodajući da e-fiskalizacija donosi veću i jednostavniju kontrolu preduzeća, pošto ih ne kontrolišu samo inspektori, već i građani. 

Samim tim, kako kaže, svako izdavanje neispravnog računa nosi sa sobom veći rizik prijave poreskoj inspekciji nego što je to ranije bio slučaj. 

“Uvođenjem e-fiskalizacije su povećani rizici za kažnjavanje, te će se manje preduzeća odlučiti na izbegavanje plaćanja poreza. Svakako, potrebno je vreme za prilagođavanje, koje je država ostavila, ali je opet bilo izazova što se tiče nabavke novih kasa usled javljanja uskih grla kod njihovih proizvođača. Međutim, dugoročno bi sistem trebalo da rezultira boljom naplatom PDV-a, ali i pravičnijim uslovima poslovanja za sve”, navodi glavna istraživačica Instituta za razvoj i inovacije.

Još jedan od važnih koraka načinjen je u junu, kada su predstavnici Ministarstva privrede i Privredne komore Srbije govorili o novoj Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za period od 2023. do 2027. godine. Glavne teme su bile zelena agenda i digitalizacija. 

Upitana šta proces digitalizovanja predstavlja za mala i srednja preduzeća, Suzić odgovara da je veoma dobro što su u proces donošenja nove strategije uključeni predstavnici ove grupe preduzeća, “jer niko drugi nema bolji uvid i znanje o izazovima sa kojima se oni suočavaju u poslovanju”. 

“Od izuzetne važnosti je strateški pristup razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i podsticanje preduzetništva, jer najveći deo privrede (99 odsto) čine upravo ova preduzeća, koja zapošljavaju preko 65 odsto radnika. Njihov doprinos je ključan za donošenje dobre strategije. Predstavnici Ministarstva privrede su naveli da će akcenat biti stavljen na digitalizaciju i zelenu agendu, što je dobro, pošto digitalizacija smanjuje operativne troškove preduzeća. Ona omogućava da se poslovni procesi brže odvijaju čime se oslobađaju resursi za unapređenje inovativnih aktivnosti, a preduzeća postaju konkurentnija i na domaćem i na inostranom tržištu”, navodi ona. 

Prema njenim rečima, sve to treba da bude ispraćeno izgradnjom adekvatne informacione infrastrukture, što je nadležnost države. Zato bi, kako kaže, bilo dobro “da se nova Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika oslanja na postojeću Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti za period od 2021. do 2026. godine, čiji je jedan od ciljeva upravo transformacija privrede kroz digitalizaciju”.

Pored srednjih i malih, postavlja se pitanje i kakva je uloga velikih preduzeća u čitavom procesu. Mada, sasvim je jasno da je baš kao i sama preduzeća – velika.

“Velika preduzeća su značajna jer mogu podstaći bržu digitalizaciju manjih preduzeća. Konkurentski pritisak koji ona kreiraju unutar grupe malih i srednjih preduzeća, za koja je često bitno da sarađuju sa njima, stvara atmosferu u kojoj je bitno za mala i srednja preduzeća da se što pre prilagode zahtevima velikih preduzeća, što uključuje i digitalizaciju”, kaže Suzić.

Prema njenim rečima, da bi podstakla efikasnost u poslovnim procesima, uključujući brže donošenje odluka i smanjenje troškova, velika preduzeća su uveliko izvršila internu digitalizaciju. 

“Ostaje da se povežu sa državom, što ona i čine kada država izgradi novu e-uslugu. Brži rast privrede svakako može biti rezultat veće digitalizacije. Takođe, kao što sam već napomenula, rast međunarodne konkurentnosti je još jedna pozitivna posledica digitalizacije”, zaključuje ona.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran Institut za razvoj i inovacije (IRI) i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.