Koje sve novine donosi popis stanovništva?

Ujedinjene nacije (UN) su u izveštaju povodom Svetskog dana stanovništva označile Srbiju kao jednu od samo pet zemalja sveta sa najmanje 500.000 stanovnika koja će do 2050. godine izgubiti najmanje 20 odsto stanovništva te je, kako je navedeno, neophodno da fokus više bude na zdravstvenom osiguranju i brizi o starijim građanima.

Upravo zbog toga je upućen poziv ne samo Srbiji, već i svim ostalim državama, da reformišu sistem javnih usluga kako bi zdravstveni i sistemi socijalne zaštite postali što sigurniji i efikasniji.

Ova nimalo optimistična prognoza dolazi nam uoči održavanja popisa stanovništva koji će odgovoriti na brojna demografska pitanja koja se tiču Srbije, a koji će se održati od 1. do 31. oktobra ove godine. Da su pripreme za ovaj značajan logistički poduhvat u toku govori i činjenica da je nedavno zatvoren javni poziv kandidatima zainteresovanim da se prijave za posao instruktora. Inače, u nekim gradovima u Srbiji već je počelo testiranje kandidata za instruktore, a plan je da ono bude završeno do 17. jula, i da ih ukupno bude 2.200. Pored njih, u popisu ove godine će biti angažovano i 15.000 popisivača.

Šta podrazumeva posao instruktora

Instruktori imaju obavezu da prisustvuju petodnevnoj obuci, savladaju metodologiju popisa i rad u aplikacijama za prikupljanje podataka i monitoring, sprovedu petodnevnu obuku kandidata za popisivače, i da na teritoriji za koju su zaduženi prate tok popisivanja, kontrolišu rad popisivača koji su im dodeljeni, daju im potrebna uputstva i pomažu im u radu i rešavanju spornih situacija tokom popisivanja. Jedan instruktor je, u proseku, zadužen za monitoring rada sedam popisivača, a biće angažovani od 23. avgusta do 31. oktobra ove godine.

Koje su obaveze popisivača

Svi kandidati koji budu pozvani na obuku dužni su da početkom septembra, u zavisnosti od rasporeda, prisustvuju petodnevnoj instruktaži. Na kraju instruktaže kandidati rade finalni test i na osnovu broja bodova formira se konačna lista izabranih popisivača i oni se raspoređuju tako što im se dodeljuje teritorija na kojoj će popisivati. Svaki popisivač je u proseku zadužen za tri popisna kruga.

Tokom terenske realizacije popisa od 1. do 31. oktobra popisivači su dužni da na podučju popisnih krugova za koje su zaduženi, idući od vrata do vrata, prikupe podatke o svim jedinicama popisa (licima, domaćinstvima i stanovima), u skladu sa propisanom metodologijom i procedurama, a javni poziv za prijavljivanje kandidata za popisivače biće otvoren oko 20. jula.

Digitalizacija procesa

Istovetno prethodnim popisima, popisivači će ići od vrata do vrata ali će, za razliku od ranijih ciklusa, informacije unositi elektronski – u laptopove, što će ubrzati proces prikupljanja i evidentiranja podataka, ali i pospešiti zaštitu ličnih podataka budući da će oni, kako je objašnjeno, odmah biti kriptovani. Inače, pomenuta aplikacija je specijalno razvijena upravo za ovu namenu.

Predmet popisa

• U Popisu se prikupljaju sledeći podaci o licima: ime, prezime, pol, starost, mesto stanovanja, podaci o migratornim, etnokulturalnim, obrazovnim i ekonomskim karakteristikama, bračnom statusu i fertilitetu, načinu putovanja na posao/u školu i funkcionalnoj i socijalnoj integrisanosti.

• Podaci o domaćinstvima: ukupan broj članova domaćinstva, srodnički i porodični sastav, osnov po kome domaćinstvo koristi stan u kojem se popisuje i da li se članovi domaćinstva bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom.

• Podaci o stanovima: adresa, vrsta stambenog prostora, korišćenje stana, oblik svojine, površina stana, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenta koji se koristi za grejanje, sprat na kojem se stan nalazi, kao i podaci o osnovnim karakteristikama zgrade u kojoj se stan nalazi.

Inače, ovoga puta će doći i do određenih promena u pitanjima. Tako će prvi put biti postavljeno pitanje muškarcima koliko imaju biološke dece, dok će građani koji su radili u inostranstvu, a vratili se u Srbiju, odgovarati na veći broj pitanja u poređenju sa 2011. godinom.

Finansiranje

Shodno Zakonu o popisu stanovništva, sredstva za finansiranje poslova u vezi sa popisom se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a RZS vrši prenos dela odobrenih sredstava na podračune za posebne namene popisnim komisijama za sprovođenje popisa. Takođe, RZS ovlašćuje jednog ili više članova popisne komisije za raspolaganje sredstvima na podračunu, koji su odgovorni za zakonito i namensko trošenje sredstava sa tog podračuna.

Popisne komisije vode evidenciju o utrošku sredstava i izveštaj o tome dostavljaju RZS-u na njegov zahtev, koji vrši kontrolu zakonitog i namenskog korišćenja sredstava, a neutrošena sredstva vraćaju se u budžet do isteka fiskalne godine.

Kako je navedeno na podsajtu RZS-a specijalizovanom za popis stanovništva, finansijska sredstva za sprovođenje popisa godine zajednički su obezbedile Republika Srbija i Evropska unija.

Nastavlja se trend depopulacije

Podsetimo, poslednji popis je organizovan 2011. godine, a prema podacima RZS od 1. jula 2022. godine, u Srbiji je u 2021. godini živelo 6.834.326 stanovnika, čija je prosečna starost bila 43,5 godina. Od toga 51,3 odsto čine žene, a 48,7 odsto muškarci. Isti podaci govore i da je u prošloj godini u Srbiji dnevno rađano 174 beba, a umiralo 374.

Sve to sugeriše da se, kao i u izveštaju UN-a nastavlja trend depopulacije, pri čemu je stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu bila negativna i iznosila je 9,4 odsto, a zabeležen je i proces demografskog starenja stanovništva čija je glavna karakteristika mali broj mladih i rastući udeo starih u ukupnom broju stanovnika: tokom 2021. godine udeo starih od 65 i više godina iznosio je 21,3 odsto, dok je mlađih od 15 godina bilo 14,3 odsto.