Šta donosi istorijski sporazum o reformi korporativnog oporezivanja

Više od 130 zemalja potpisalo je istorijski globalni sporazum o reformi korporativnog oporezivanja, čiji je cilj eliminisanje takozvanih poreskih rajeva. Prema pisanju Financial Timesa, dogovor pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predstavlja jednu od najvećih poreskih reformi koja predviđa 15 odsto globalne minimalne efektivne poreske stope korporacijama, uz nova pravila koja bi trebalo da nateraju multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.

Šta donosi ovaj globalni sporazum i na koji način će uticati na poslovanje svetskih kompanija koje svoja predstavništva imaju i u Srbiji, za Biznis.rs objašnjava Vladimir Stefanovski, član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije i član fiskalnog komiteta Evropskog udruženja poreskih savetnika CFE Brisel.

“Dogovor će iz osnova promeniti međunarodni poreski ambijent u kojem multinacionalna preduzeća posluju preusmeravajući određeni profit u zemlje sa niskom stopom poreza. Prvi put je postignut široki konsenzus o postavljanju donje granice poreske konkurencije. Ona i dalje nastavlja da postoji, ali prestaje trka za što boljim uslovima koji se daju multinacionalnim kompanijama. Takva trka vodila je ka nultoj poreskoj stopi. Koristeći poresku konkurenciju korporacije su uštedele znatna sredstva koja će sada morati da plaćaju. Procene su da se sume kreću između 100 i 240 milijardi evra poreza. Za sada se ove promene odnose na velike multinacionalne kompanije, ali će vremenom prerasti u opšte principe koji će oblikovati međunarodni poredak u poreskoj oblasti”, kaže Stefanovski.

Kako objašnjava, stari sistem međunarodnog oporezivanja imao je pravilo da se dobit od poslovanja korporacije (sa izuzetkom dividendi, autorskih honorara i kamata) oporezivala u državi njene rezidentnosti, osim u slučajevima kada je dobit ostvarena fizičkim prisustvom u drugoj državi, preko stalne poslovne jedinice.

“I zaista, vi ste fizički morali da obavljate delatnost u drugoj državi da biste u njoj ostvarili dobit. U eri digitalnog poslovanja to više nije slučaj. Tehnološke korporacije posluju u drugoj državi, a da fizički ne moraju biti prisutne. Postaje veoma lako da se centar aktivnosti veštački izmesti u neku zemlju sa niskim porezima, a da za to nema ekonomskog opravdanja, da se aktivnosti ne obavljaju zaista u toj zemlji, već da je ta filijala osnovana tamo isključivo iz poreskih razloga. Recimo, američka kompanija otvara filijalu u Irskoj da bi odatle poslovala na teritoriji Francuske”.

Shvatajući da je za globalno uređenje poreske materije potreban širi konsenzus, 2016. godine G20 i OECD uvode Inclusive Framework, inkluzivni plan i otvaraju vrata zemljama koje nisu članice OECD, među kojima je i Srbija, da učestvuju u stvaranju programa, podseća Stefanovski i dodaje da prilikom usvajanja programa 8. oktobra ove godine grupu sačinjavalo 140 zemalja od kojih su 136 podržale plan.

Kako će se kompanije oporezovati

Sam plan sastoji se iz dva dela. Prvi stub obuhvata 100 najvećih kompanija koje imaju prihod veći od 20 milijardi evra i profitnu stopu veću od 10 odsto. Kako objašnjava naš sagovornik, u narednih sedam godina taj limit će se smanjiti na 10 milijardi evra.

To znači da će kompanije koje imaju prihod i profitnu stopu iznad navedenog limita morati da budu oporezovane i u zemlji gde obavljaju aktivnosti i to – ukoliko kompanija pređe profit od 10 odsto, od tog viška će 25 odsto biti oporezovano u zemljama gde se aktivnost realno obavlja.

Pravo na poreske prihode imaće zemlje koje zadovoljavaju sledeće uslove – da multinacionalna kompanija ostvaruje prihode veće od milion evra u toj zemlji ili da ostvaruje prihode od 250.000 dolara u zemlji u kojoj je BDP manji od 40 milijardi evra. Multinacionalnoj kompaniji koja obavlja distributivne marketinške delatnosti biće određena fiksna stopa po kojoj će služiti za oporezivanje po principu „van dohvata ruke“.

Drugi deo plana, kako kaže Stefanovski, obuhvata znatno širi opseg multinacionalnih kompanija, onih koje ostvaruju godišnji prihod od preko 750 miliona evra.

• Govori o pravu zemlje u kojoj je sedište matične kompanije da dodatno oporezuje tu matičnu korporaciju ukoliko u svojim stranim filijalama nije platila porez od najmanje 15 odsto (Income Inclusion Rule – IIR);

• Matična korporacija neće moći da koristi poreski kredit ili poresko izuzeće za nedovoljno plačeni porez na dobit svoje filijale u inostranstvu, manje od 15 odsto (Undertaxed payment Rule – UTPR);

• Ukoliko je filijala matične korporacije platila porez po odbitku manji od devet odsto, matična korporacija će dodatno biti oporezovana.

“Prema tome, ovim dogovorom zemlje koje su učestvovale ne uvode jedinstvenu stopu poreza od 15 odsto nego su se složile da je to limit koji matičnoj zemlji daje pravo da oporezuje stranu filijalu ukoliko je tamo plaćen niži porez. Takođe, sporazumom se ukida mogućnost jednostranog uvođenja digitalnog poreza (Digital Service Tax – DST) koji je bio izvor nesuglasica između pojedinih država”, ističe Stefanovski.

Kako će globalni dogovor ukinuti poreske rajeve

Na pitanje kako će ovaj dogovor uticati na eliminisanje poreskih rajeva, naš sagovornik objašnjava da će matična korporacija gubiti interes da otvara filijalu u zemlji poreskog raja jer će za razliku koju je tamo uštedela biti oporezovana kod kuće.

“Naravno, izgubiće interes ukoliko su razlozi otvaranja filijale bili isključivo fiskalni. Ukoliko ima ekonomskog opravdanja van poreske uštede, imaće filijalu. To i jeste cilj BEPS pravila (Base Erosion and Profit Shifting – akcioni plan koji se sastoji od 15 oblasti i usmeren je ka sprečavanju veštačkog seljenja profita u zemlje gde su porezi niži ili ih nema). Za sada se ova pravila odnose samo na velike multinacionalke, ali je pitanje vremena kada će se proširiti na sve firme. Time se eliminiše razlog postojanja poreskog raja”, ističe on.

Kada je reč o uticaju na globalnu privredu i poreze, Stefanovski objašnjava da se ide ka stvaranju poslovnog ambijenta u kome će se filijale otvarati u skladu sa stvarnim aktivnostima kompanije. Ekonomski razlozi će dobiti na značaju na račun isključivo poreskih razloga.

“Najviše koristi će imati države u kojima su registrovane matične kompanije i države u kojima multinacionalne kompanije obavljaju aktivnosti. Na gubitku su zemlje koje su privlačile korporacije isključivo niskim porezima. Na gubitku su i multinacionalne kompanije koje će morati da plaćaju veći porez”, smatra on.

Šta očekuje multinacionalne kompanije u Srbiji?

U radu na donošenju pravila učestvovale su i zemlje u razvoju i jedan deo benefita će im svakako pripasti, ocenjuje Stefanovski.

“Profit koji bi multinacionalna kompanija ostvarila aktivnostima u Srbiji, a da fizički ovde nije prisutna, bio bi u izvesnoj meri podložan oporezivanju u Srbiji. Primera radi ako bi ostvarila profit od aktivnosti u Srbiji od 14 odsto, četvrtina profita koji prevazilazi propisanih 10 odsto bila bi oporezovana ovde. To bi bio jedan procenat profita ostvarenog aktivnostima u Srbiji koji bi se oporezovao ovde. Koliko će pozitivnih efekata ovakvog načina oporezivanja biti, ostaje da se vidi kada počne praktična primena”, navodi on i dodaje da se sa druge strane ne očekuju negativni efekti primene ovog globalnog dogovora.

“Srbija ima stopu poreza na dobit od 15 odsto, ne spada u grupu zemalja sa preferencijalnim poreskim režimom. Takođe, investicije u Srbiji su rezultat realnog poslovanja. Razlozi otvaranja filijala multinacionalnih kompanija u Srbiji su ekonomske, a ne isključivo fiskalne prirode”, zakjučuje poreski savetnik Vladimir Stefanovski.