Šta se dešava kada fizička deoba imovine nije moguća?

Često se prilikom određivanja vlasništva nad nekretninama susrećemo sa terminima susvojina i zajednička svojina. Susvojina predstavlja vlasništvo više lica nad određenom stvari, tako što svakom suvlasniku pripada određeni deo. Ovaj oblik se naziva i ,,nepodeljena svojina“ za razliku od zajedničke svojine gde su udeli određeni.

U slučaju susvojine niko od suvlasnika nema vlast na određenom delu nepokretnosti, već na celokupnoj stvari gde suvlasnici upravljaju zajednički.

Prilikom potrebe za fizičkom deobom nepokretnosti, važno je razumeti da postoje situacije kada ova opcija nije izvodljiva.

U takvim slučajevima, pravosudni organi imaju pravo da razmotre zahtev pojedinih suvlasnika i donesu odluku koja će zadovoljiti sve strane. Ova odluka obuhvata razmatranje veličine udela svakog suvlasnika, kao i njihove potrebe za tom imovinom.

Iz advokatske kancelarije Stojković advokati kažu da ako se utvrdi da je fizička deoba nepokretnosti nemoguća ili bi značajno umanjila vrednost imovine, sud može doneti odluku da imovina pripadne jednom suvlasniku, uz uslov da drugim suvlasnicima bude isplaćena vrednost njihovih udela u određenom roku koji sud odredi.

Ukoliko ova opcija nije prihvatljiva, sud takođe može naložiti javnu prodaju imovine i podeliti iznos dobijen prodajom među suvlasnicima u skladu sa njihovim udelima.

Odluka o fizičkoj deobi nepokretnosti može se doneti na više načina. Prvo, ukoliko suvlasnik sa manjim udelom zahteva deobu, sud može naložiti da ostali suvlasnici ispune njegov udeo.

Takođe, sud može organizovati fizičku deobu imovine tako da svaki suvlasnik dobije udeo u prirodi proporcionalan veličini ili vrednosti njegovog udelа. Međutim, ukoliko ovo nije izvodljivo, sud može doneti odluku da suvlasnici dobiju udele koji ne odgovaraju njihovim procentima suvlasništva.

“Kada se suočite sa situacijom u kojoj fizička deoba nepokretnosti nije izvodljiva ili bi umanjila vrednost imovine, važno je da imate razumevanje za pravne opcije koje stoje na raspolaganju. Sudovi su ovlašćeni da donesu odluke koje najbolje odgovaraju okolnostima slučaja, uzimajući u obzir veličinu udela svakog suvlasnika i potrebe za imovinom”, objašnjavaju advokati.

Kako nastaje susvojina?

Ovaj način udela u vlasništvu može nastati na nekoliko načina, a neki od njih su ugovor o kupoprodaji, poklonu, razmeni, deobi zajedničke imovine, testamentom ili sudskom odlukom. Ukoliko suvlasnički delovi nisu određeni pretpostavlja se da su jednaki.

Imalac suvlasničkog dela je slobodan da ga otuđi bez prethodne saglasnosti ostalih suvlasnika, uz poštovanje prava preče kupovine u slučaju da je predmet raspolaganja nepokretnost. Pravo preče kupovine znači da svaki suvlasnik ima pravo da k