Šta „škripi“ u Zakonu o elektronskom fakturisanju?
AnalizaMoja firmaPoslovanjePreduzetnikSrbijaVesti
6.12.2021 14:26 Autor: Marija Jovanović
Iako je bilo planirano da prva grupa privrednih subjekata pređe na elektronsko fakturisanje od 1. januara sledeće godine, to se očigledno neće desiti. Naime, Vlada Srbije je 2. decembra usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da, zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.
“Očigledno je da su zapaženi određeni problemi u implementaciji zakona i da je zbog toga došlo do odlaganja u primeni. Prva grupa privrednih subjekata trebalo je da pređe na elektronsko fakturisanje 1. januara sledeće godine. To su pre svega subjekti javnog sektora i privatni subjekti koji fakturišu javnom sektoru. To je bila prva faza uvođenja elektronskog fakturisanja”, kaže za Biznis.rs poreski savetnik Đerđ Pap.
Prema njegovim rečima, očigledno je da postoje problemi u implementaciji i povratne informacije iz prakse koje potvrđuju da nisu spremni da pređu na novi sistem jer je reč o velikoj novini koja je problematična za većinu koja mora da obezbedi uslove za to.
Kako objašnjava naš sagovornik, faktički postoje tri načina za izdavanje elektronskih faktura. Jedan način je preko E-uprave i u tom slučaju svaka faktura mora da se unosi “pešaka”.
Novi rokovi za e-fakture
Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.
Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.
“To je besplatna varijanta i ona podrazumeva da se svaka faktura unosi, zapravo ukucava, preko eUprave. To ne odgovara onima koji izdaju masovne fakture, koji imaju više desetina ili stotina faktura mesečno. Druga opcija je preko posrednika, gde u suštini pravite fakturu, a posrednik je ‘pretvara’ u odgovarajući format i obezbeđuje da se to dostavi tamo gde treba, dok treća opcija zahteva prilagođavanje programa koji se koristi za fakturisanje. Obično te programe imaju veće firme i knjigovodstvene agencije”, ističe Pap.
On smatra da sada verovatno ima zastoja i da sve to ne ide dobrom dinamikom, da je problematično da se programi prilagode novom sistemu elektronskog fakturisanja i da se direktno iz samih programa fakture prave u datom obliku, odnosno modelu, koji je predviđen po zakonu.
“Verovatno je da tu ima zastoja i da zbog toga ne može da se krene u punu primenu od 1. januara, pa je zato pomeren rok prilagođavanja”, kaže on i dodaje da je Zakon o elektronskom fakturisanju davno donet i da je očigledno pogrešeno u proceni kojom brzinom privatni i javni sektor mogu da pređu na novi sistem.
Pročitajte još:
Pap ocenjuje da su i E-fiskalizacija i elektronske fakture praktično dve strane istog novčića, jer jedno ide sa drugim.
“Meni je to logično zato što je i E-fiskalizacija praktično pomerena na 30. april 2022. godine. Znači, dobrovoljno se privrednici mogu fiskalizovati već danas, ali obaveza i primena počinje istog datuma kao i E-fakture”, zaključuje Đerđ Pap.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
