Kako se plaćaju povremeni poslovi i dopunski rad

Koliki su nameti za poslodavce koji angažuju lica van radnog odnosa

AnalizaMoja firmaPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

10.11.2021 10:53 Autor: Marija Jovanović

Koliki su nameti za poslodavce koji angažuju lica van radnog odnosa Koliki su nameti za poslodavce koji angažuju lica van radnog odnosa
Najčešći oblici angažovanja fizičkih lica van radnog odnosa su putem sklapanja ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Za... Koliki su nameti za poslodavce koji angažuju lica van radnog odnosa

Najčešći oblici angažovanja fizičkih lica van radnog odnosa su putem sklapanja ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Za svaku od ovih vrsta ugovora važe različiti uslovi prilikom angažovanja radnika, ali i različiti nameti koje poslodavci moraju da plaćaju državi.

Kada je reč o ugovoru o dopunskom radu, on se ne može zaključiti sa nezaposlenim, penzionisanim ili licem koje je zaposleno na nepuno radno vreme. Zbog toga je neophodno da je lice prijavljeno na puno radno vreme kod drugog poslodavca i da je ugovor zaključen u pisanom obliku najviše na 1/3 punog radnog vremena“, kaže za Biznis.rs poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting Aleksandar Trifunović.

Što se tiče ugovora o delu, neophodno je da je lice angažovano da obavlja posao koji je van okvira delatnosti poslodavca. Ugovor mora da bude zaključen u pisanom obliku, a osnovnu sadržinu ovog ugovora čine opis posla, naknada za izvršeni posao i rok za izvršenje posla. Praksa je da se naknada isplaćuje po završetku posla, ukazuje naš sagovornik.

“Ugovor o delu se može zaključiti sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem, licem koje samostalno obavlja delatnost (preduzetnik), korisnikom starosne penzije i poljoprivrednim osiguranikom”, ističe Trifunović.

Kada je reč o ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, ono što je važno je da su ovi poslovi privremeno-povremenog karaktera i da ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u godini, ali mogu da budu i u okviru i van okvira delatnosti poslodavca.

“Ovakav ugovor se može zaključiti sa: nezaposlenim licem, zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme do punog fonda sati (što znači da je fizičko lice prijavljeno na pola radnog vremena – 20 sati nedeljno, dakle može sklopiti ugovor o PPP na vreme od 20 sati nedeljno). Takođe, ugovor se može zaključiti i sa korisnikom starosne penzije i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Koje su obaveze poslodavca?

Bez obzira na to što u ovim slučajevima nije reč o klasičnom radnom odnosu, obaveze poslodavaca prilikom zaključivanja pomenutih ugovora nisu zanemarljive.

“Poresko opterećenje prilikom sklapanja ugovora o dopunskom radu u odnosu na neto naknadu iznosi 57 odsto, što je približno procentu opterećenja neto zarade zaposlenog po osnovu ugovora o radu”, kaže Trifunović.

Nameti prilikom zaključivanja ugovora o delu zavise od statusa lica koje se angažuje, odnosno da li je lice već negde zaposleno ili nije, da li je strani državljanin ili samostalni umetnik, poresko opterećenje je u rasponu od 19 do 81 odsto, objašnjava naš sagovornik.

Na ugovor o privremeno-povremenim poslovima, u zavisnosti od iznosa neto naknade i statusa lica, poresko opterećenje je u rasponu od 46 do 67 odsto, a ako je ugovorena naknada ispod najniže osnovice opterećenje može biti i više, dodaje Trifunović.

Ugovor o privremeno-povremenim poslovima, iako je ugovor van radnog odnosa, sadrži određene elemente radnog odnosa, konkretno – lica angažovana po ovom ugovoru imaju pravo na primenu neoporezivog iznosa za:

  • naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada
  • dnevnice za službeno putovanje u zemlji
  • dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo
  • naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu
  • naknade prevoza na službenom putovanju po priloženim računima ili upotrebom sopstvenog automobila u službene svrhe.

Poreski konsultant Aleksandar Trifunović smatra da je opterećenje na prihode van radnog odnosa visoko, što dovodi do situacije da se većina navedenih poslova vrši i plaća u sivoj zoni, posebno poslovi manje vrednosti.

“U svetlu trenutnih događanja, kada se susrećemo sa nedostatkom radne snage, svakako je važno naći model oporezivanja kojim će se navedene naknade vratiti u legalne tokove, što bi stvorilo prostor da se smanje nameti na zarade, odnosno da se što pravilnije raspodeli poresko opterećenje na privredne subjekte. Cilj svih privrednika je da i budžet ima stabilne i dovoljne prilive sredstava, jer stabilna država stvara i stabilne uslove poslovanja”, zaključuje naš sagovornik.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...