Vlada se bori protiv odliva radne snage

Manji nameti za poslodavce i najveći minimalac regiona u Bosni i Hercegovini od 1. januara

RegionU fokusu

16.10.2023 08:19 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Manji nameti za poslodavce i najveći minimalac regiona u Bosni i Hercegovini od 1. januara Manji nameti za poslodavce i najveći minimalac regiona u Bosni i Hercegovini od 1. januara
Od 1. januara Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) imaće najveću minimalnu platu u regionu u iznosu od 1.000 konvertibilnih maraka (500 evra), kao i... Manji nameti za poslodavce i najveći minimalac regiona u Bosni i Hercegovini od 1. januara

Od 1. januara Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) imaće najveću minimalnu platu u regionu u iznosu od 1.000 konvertibilnih maraka (500 evra), kao i najniže opterećenje na rad ili na platu u iznosu od 28 odsto, najavio je Vojin Mijatović, potpredsednik Vlade FBiH i ministar razvoja, preduzetništva i obrta, govoreći na otvaranju međunarodne konferencije CORE days 2023 – „Pametan i zeleni rast – lokalno, regionalno, evropski” u Kotoru.

On objašnjava da je osnovni motiv za veliku fiskalnu reformu u ovom entitetu BiH potreba da se zadrži domaća radna snaga, odnosno spreči njen dalji odliv iz zemlje.

Vlada se trudi i da reformu spovede u dogovoru sa poslodavcima i sindikatima.

„Svi u regionu suočavamo se sa strašnom fluktuacijom radne snage prema zapadnoj Evropi i postavlja se pitanje gde je veći problem – u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori. Bez dileme, ovaj set mera je vrlo fiskalno nepopularan, ali to je jedini način da pokušamo da zadržimo ono malo što nam je ostalo radne snage u zemljama. Inače ćemo biti suočeni, i već smo, sa fluktuacijom radne snage sa Bliskog istoka, iz Afrike. Ne kažem da je to nešto loše, ali dokle god imamo visoku stopu nezaposlenosti u našim državama, dok još imamo iole kvalifikovanu radnu snagu, mislim da je ovaj set mera – a dizanje minimalne plate je samo jedan segment – nešto što nam je preko potrebno”, objašnjava Mijatović u razgovoru za Politiku.

Od oko 550.000 ukupno zaposlenih u FBiH, minimalne zarade su predviđene za oko 150.000 radnika.

„Ali nije samo tu poenta. Poenta je ukupno rasterećenje. Dakle, njima će se dići minimalna zarada, ali će u slučaju preostalih oko 68 odsto plata koje su iznad minimalne, novim merama poslodavci biti rasterećeni”, naglašava ministar. Napominje da su fiskalni nameti sada 41 odsto.

Kako dodaje, primenom novog seta od pet fiskalnih zakona, koji će se naći u parlamentarnoj proceduri ovog meseca, a koji znači i promenu više od 60 podzakonskih akata, otvoriće se jaz u javnom sektoru (procena je negde oko 500 miliona KM ili 250 miliona evra). Ali, federalna vlada je spremna da to namiri iz tekućih rezervi i iz određene budžetske preraspodele.

km
Foto: Shutterstock

Mijatović ukazuje da su i u BiH, kao i u Srbiji, socijalna davanja u vezi sa minimalnom platom, tako da će sada morati da raskinu te odnose i da definišu čitav niz mera i načina kako će ubuduće obračunavati socijalna davanja.

„Ukoliko dignemo minimalnu zaradu, onda znatno raste i prosečna, a tako bi nas socijalna davanja pogušila. A za razliku od drugih zemalja, nažalost BiH u oba entiteta ima ogromna davanja (reč je o ratnim zaslugama, invalidninama i slično)”, objašnjava on. Dodaje da će pre toga biti promenjen takozvani bruto dva obračun plata, da se slučajno ne bi desilo da rasterećenje koje se pravi na zaradama ode u džepove vlasnika kapitala. Posebno važna nova mera je onlajn fiskalizacija, dakle potpuna fiskalizacija, koja bi trebalo da namiri deo jaza.

„Srbija je uradila vrlo sličan model ali ne u tom kontekstu. Identičan model je u Crnoj Gori i u Hrvatskoj. Crna Gora je uvođenjem onlajn fiskalizacije došla do ogromnih prihoda, pa su na kraju Jakov Milatović i Evropa sad odlučili da podignu minimalne plate i penzije na osnovu tog jaza u sivoj zoni koji su našli. Naša je procena da ćemo mi u Federaciji BiH dobiti na taj način oko šest milijardi konvertibilnih maraka i to nam je onda mnogo više nego što nam nedostaje u vanbudžetskim fondovima s ovom reformom”, navodi Mijatović.

Ukazuje i da će, uz pomoć novih mera, FBiH definitivno biti tačka sa najnižim porezima na lični dohodak i sa najmanjim porezom na dobit u regionu.

„Tu je naša komparativna prednost i moramo još neki period da iskoristimo da poreskom i fiskalnom politikom privlačimo strane investicije. Ali, tek bi politička stabilnost značila snažan signal investitorima, koji se u ovom trenutku, bez obzira na poslovni ambijent koji je povoljan i poresku politiku, ne odlučuju da dođu zbog turbulentne političke situacije u BiH”, kaže Vojin Mijatović.

  • MAJA

    18.10.2023 #1 Author

    Presisace nas i Bosna

    Odgovori

  • Mile

    23.2.2024 #2 Author

    Šta bi sa minimalcem od 500 eura hahahha

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.