Preduzetništvo kao dopunski rad

Da li preduzetnik istovremeno može biti i zaposleni?

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu

9.11.2021 17:53 Autor: Ljiljana Begović 0

Da li preduzetnik istovremeno može biti i zaposleni? Da li preduzetnik istovremeno može biti i zaposleni?
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, čak 55.542 preduzetnika trenutno je svoju firmu stavilo u privremeno stanje mirovanja, odnosno prekida rada. Razlozi zbog kojih privrednici... Da li preduzetnik istovremeno može biti i zaposleni?

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, čak 55.542 preduzetnika trenutno je svoju firmu stavilo u privremeno stanje mirovanja, odnosno prekida rada.

Razlozi zbog kojih privrednici to čine su brojni, ali su u poslednje vreme, prema rečima predstavnika Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, najčešći nemogućnost rada zbog pandemije i održanja likvidnosti.

Prema rečima naših sagovornika, veliki broj preduzetnika odlučio se na privremenu obustavu rada kako bi lakše prebrodili krizu, dok se jedan deo njih neće ni vraćati u preduzetničke vode.

Pitanje koje postavljaju oni koji svoje preduzeće stavljaju u status privremenog prekida je – da li mogu da rade druge poslove.

Advokat Branislav Vještica za naš portal kaže da ne postoje nikakve zakonske prepreke kada je reč o angažovanju preduzetnika kao zaposlenih na neodređeno vreme u nekoj kompaniji.

“Ono što može biti eventualna kočnica je da poslodavac zatraži od zaposlenog koji se bavi preduzetništvom da se ne može samostalno baviti istom delatnošću kao i sam poslodavac. Ova odredba ugovora o radu se može odnositi na zaposlenog i određeni period nakon prestanka radnog odnosa. Ovakve odredbe ugovora mogu postojati kao klauzula zabrane konkurencije. Za delatnost koja se može obavljati samo uz odobrenje nadležnog organa, radnja se može registrovati”, objašnjava Vještica.

Naš sagovornik navodi da mogu postojati ograničenja i kada je reč o državnim službenicima, kojima je u skladu sa unutrašnjim pravilnicima službe zabranjeno osnivanje preduzeća.

Takođe, između preduzetnika kojima je to dopunski rad i onih kojima je to osnovna profesija postoji razlika u izmirivanju troškova prema državi.

Foto: Pixabay.com

“Preduzetnici koji su zaposleni kod poslodavca plaćaju manje namete od onih kojima je to osnovna delatnost. U slučaju da je preduzetnik i zaposleni u nekoj drugoj firmi neće plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za nezaposlenost”, naglašava advokat Branislav Vještica.

Takođe, preduzetnik koji je privremeno prekinuo rad, odnosno stavio svoju preduzetničku radnju u stanje mirovanja, ne može da prima naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje sve dok potpuno ne zatvori preduzeće.

Prekid obavljanja delatnosti definisan je članom 90. Zakona o privrednim društvima. Interesantno je to da zakonom nije definisano trajanje privremenog prekida, što znači da preduzetnik može neograničeno biti u statusu prekida obavljanja delatnosti. Ono što je još bitno napomenuti jeste da preduzetnik koji je u privremenom prekidu, u skladu sa Zakonom, mora da istakne obaveštenje o prekidu delatnosti u sedištu na kome obavlja delatnost.

Nakon privremenog prekida delatnosti preduzetnik je u obavezi da podnese poresku prijavu preko portala ePorezi. Ukoliko je paušalac podnosi PPDG1R poresku prijavu, a ukoliko je tzv. „knjigaš“ podnosi PPDG1S poresku prijavu.

Na taj način obaveštava poresku upravu da je u privremenom prekidu delatnosti i tako prestaju da mu teku poreske obaveze. Postoji mogućnost da preduzetnik nastavi da plaća doprinose u periodu privremenog prekida delatnosti. Za ovu opciju se odlučuju preduzetnici koji žele da nastave da koriste zdravstveno osiguranje jer u privremenom prekidu preduzetniku zdravstvena knjižica više nije overena, pa nema zdravstveno osiguranje.

Poreska savetnica Gordana Aritonović kaže da ona uvek savetuje preduzetnike da, ako znaju da delatnost neće obavljati duže vreme, trajno zatvore radnju i izvrše brisanje iz Registra APR.

“Preporuka je da preduzetnici privremeni prekid obavljanja delatnosti koriste u svrhu zbog koje ovaj institut i postoji – godišnji odmor, bolovanje ili drugi razlozi nemogućnosti obavljanja delatnosti. Ukoliko preduzetnik zna da delatnost neće obavljati duži vremenski period, na primer šest meseci ili godinu dana, uvek preporučujem da zatvori radnju trajno“, navodi Aritonović.

U slučaju da preduzetnik prestane da radi kod poslodavca, dužan je da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i na dalje plaća sve doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja.

“Preduzetnici koji su istovremeno radili i kod poslodavca svoj radni staž mogu da upišu samo po osnovu rada u firmi, dok se prilikom obračunavanja penzije uzima u obzir iznos plaćenog osiguranja po svim osnovama, što znači da duple uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje utiču na krajnji iznos penzije”, zaključuje advokat Branislav Vještica.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...