Stav Mađarske o embargu na rusku naftu na ispitu

Stručnjaci za energetiku kažu da je pozicija vlade Mađarske o embargu na rusku naftu neozbiljna i da je teško braniti argumente za protivljenje embargu, iako zvanična Budimpešta tvrdi da želi da zaštiti svoje građane od ekonomskih posledica rata.

Eksperti Atila Holoda i Laslo Mikloš, bivši direktori kompanije MOL, složili su se da bi glavni razlog za odbijanje naftnog embarga Rusiji za Mađarsku mogao da bude profit od razlike u ceni između ruske nafte tipa Ural i evropske tipa Brent.

Ta razlika u ceni, kako su rekli stručnjaci na konferenciji za štampu u organizaciji mađarskog nezavisnog instituta Energiaklub, jedan je od izvora za pokrivanje troškova smanjenih/regulisanih cena energije za domaćinstva.

O embargu na rusku naftu, kao delu šestog paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, nedeljama se razgovara na nivou Evropske unije jer nekoliko zemalja traži izuzeće, pri čemu Mađarska ima najčvršći stav.

U međuvremenu je u toku živa diplomatska aktivnost, ali do kompromisa nije došlo pred vanredni sastanak Evropskog saveta danas i sutra na kome će se govoriti o energetici, ratu u Ukrajini, odbrani i bezbednosti u sektoru hrane.

Holoda i Mikloš uglavnom se slažu sa procenom naftne kompanije MOL da će energetska tranzicija zbog embarga na rusku naftu koštati 500-700 miliona dolara (465-650 miliona evra) dok mađarska vlada troškove procenjuje na čak 15-18 milijardi evra.

Oni navode i da je MOL u 2021. godini imao profit od 3,5 milijardi dolara (3,25 miljardi evra) od čega je isplatio 650 miliona dolara (604 miliona evra) dividendi.

Eksperti kažu i da se poslednjih meseci period potreban za tranziciju povećao zbog nestašice sirovina, ali da je ipak reč o predvidivom vremenskom roku, prenosi Beta.

Pored toga, Evropska komisija ne očekuje zaokret „preko noći“ i Budimpešta bi dobila odlaganje do kraja 2024. godine, a proces bi značajno ubrzalo proglašavanje investicija za tranziciju sa ruske na naftu iz drugih izvora za projekte od nacionalnog ekonomskog značaja i ubrzavanje procesa regulatornog odobravanja.

Kako su naveli eksperti, Jadranski naftovod godišnje isporučuje Mađarskoj 11-12 miliona tona nafte, dok bi nadogradnjom, što uglavnom podrazumeva pumpe a ne postavljanje novih cevi, ta količina mogla bi da bude povećana na 15 miliona.

Kada je reč o problemu nafte drugačijeg kvaliteta od ruske, eksperti kažu da MOL već prerađuje više pd 30 odsto nafte koja nije ruska, kao i da na tržištu ima nafte kvaliteta sličnog ruskoj, a da postoji i mogućnost mešanja, što bi bilo brže rešenje nego kompletno adaptiranje rafinerije.

Istovremeno su rafinerije u Bratislavi (Slovačka) i Sazhalombati (Mađarska) među najboljim u Evropi i mogle bi da prerađuju više nafte drugih vrsta nego sada, a MOL ima neophodno znanje za to, kaži stručnjaci za energetiku.

Oni dodaju da Mađarska već dugo nije potpuno zavisna od ruskih energenata, nafte i gasa, jer povezani cevovodi omogućavaju snabdevanje iz drugih izvora.

Takođe podsećaju da diverzifikacije izvora snabdevanja energentima u Mađarskoj traje decenijama i ukazuju na Jadranski naftovod.

Holoda i Mikloš kažu i da ruski energenti imaju tako veliki udeo u mađarskom uvozu iz poslovnih razloga jer prodavci žele da prodaju što više, a kupci žele niže cene.

Eksperti takođe misle da mađarska vlada nije trebalo da svima omogući neograničeni pristup gorivu po ceni od 480 forinti za litar (1,20 evra) već da je trebalo da primeni neki drugi vid pomoći građanima.