Strah od bankrota u SAD, čeka se sporazum o podizanju granice zaduživanja

Zvaničnici Kongresa i Bele kuće pokušavaju da postignu sporazum o podizanju gornje granice zaduživanja, samo nekoliko nedelja pre zakonskog roka. Ako se rok od 1. juna probije, Ministarstvo finansija neće biti u mogućnosti da spreči bankrot Sjedinjenih Američkih Država.

Ukoliko pregovori ne uspeju, država više neće moći da ispunjava svoje finansijske obaveze, ekonomisti predviđaju haos.

Taj datum oko 1. juna, zvan „Datum-X“, zavisi od poreskih prihoda i potrošnje, što može drastično da varira iz nedelje u nedelju, piše Jutarnji list, prenosi B92.

Ako Kongres ne podigne važeći plafon zaduživanja od 31,4 milijarde američkih dolara, to bi moglo metastazirati i srušiti celi finansijski sistem, što bi na kraju uništilo ekonomiju.

Teško je izračunati odnos između pada vrednosti kuća, rastućih kamatnih stopa i destabilizovanog globalnog finansijskog sistema. Neke procene kažu da bi više od osam miliona radnih mesta moglo da bude ukinuto, kamatne stope na stambene kredite mogle bi da porastu za više od 20 odsto, a ekonomija bi drastično pala kao tokom recesije 2008. godine.

Neizvesnost je dosegla nivo neviđen godinama nakon što je mala republikanska većina u predstavničkom domu uslovila povećanje dopuštenog nivoa duga smanjenjem potrošnje.

„Ne znamo – ovo se nikada nije dogodilo“, kaže Klaudija Sam (Claudia Sahm), ekonomistkinja koja je radila u Federalnim rezervama.

„Ono što me toliko brine je to što ne mogu predvideti, a mislim da to niko ne može, šta se događa na X+1?“, kaže ona. Najveća opasnost je upravo u nepredvidvosti, upozoravaju ekonomisti, posebno ako se rok probije nedeljama i mesecima. Rizici drastično rastu ako zastoj potraje.

Zasad finansijska tržišta nisu uzdrmana. Trenutno su porasle cene državnih obveznica koje dospevaju oko krajnjeg roka, ali većina ne primećuje te nestabilnosti. Ali što se Amerika bude više približavala 1. junu, očekuje se veći rast napetosti.

Strah od bankrota države zahvatio bi finansijski sistem – deonice, obveznice, uzajamne fondove, derivate – pre nego što bi se proširio na širu ekonomiju, kažu stručnjaci.

Deonice bi verovatno pale zbog očekivanja šireg ekonomskog pada, kako kamatne stope rastu, a investitori povlače sredstva s tržišta kako bi sačuvali svoj pristup kratkoročnoj gotovini. Poslednji put kad se američka vlada približila bankrotu na manje od nedelju dana, to je bilo 2011. u mandatu predsednika Baraka Obame (Barac Obama). Glavni berzanski indeksi pali su za otprilike 20 odsto.

Bela kuća procenjuje pak da bi pad mogao biti bliži 45 odsto. Tržište obveznica takođe bi se zatreslo, jer bi se srušila vrednost postojećih državnih obveznica zbog višeg prinosa na nove.

Ako se granica duga prekorači, predsednik Džozef Bajden (Joe Biden) je upozorio da bi to moglo da pošalje američku ekonomiju u slobodni pad. Probijanje gornje granice duga moglo bi da uništi osam miliona radnih mesta, pokazala je nedavna analiza.

Milioni zaposlenih u federalnim organima bez plate

Kad Kongres ne uspe da odobri novi budžet na vreme, Vlada SAD ima predviđenu proceduru: agencije čija potrošnja nije odobrena pripremaju radnike za godišnji odmor, dok najvažnije osoblje upućuju da nastave da rade bez plate.

U protekloj deceniji dogodilo se tri puta u trajanju od najmanje jednog dana. Svim radnicima obično se platilo naknadno.

Nejasno je šta bi se sada dogodilo. Neizvesnost bi mogla da utiče na američku vojsku, inspektore bezbednosti hrane, kontrolore vazdušnog saobraćaja i radnike na drugim vitalnim poslovima. Savezna vlada je najveći poslodavac u zemlji, s otprilike 4,2 miliona zaposlenih.

Krah socijalnog osiguranja

Više od 60 miliona ljudi prima mesečnu socijalnu pomoć. Sličan broj zavisi od državnog zdravstvenog osiguranja. Stručnjaci za budžet su skeptični hoće li Ministarstvo finansija imati mogućnost da pošalje starijim osobama te naknade na vreme, posebno ako blokada potraje nedeljama ili mesecima.

Širenje ekonomske krize po svetu

Mnoge države čuvaju svoje rezerve kupovinom velikih iznosa državnog duga SAD. Ali probijanje gornje granice duga moglo bi da smanji vrednost tih obveznica.

Ekonomisti strahuju da bi to dramatično povećalo broj prezaduženih zemalja, poput Šri Lanke i Pakistana, uz potencijalnu globalnu geopolitičku nestabilnost.

Pritisak Federalnih rezervi da podigne kamatne stope tokom prošle godine kako bi se obuzdala inflacija već je umanjio vrednost američkih obveznica za mnoge nacije. Više od polovine svetskih rezervi strane valute sada se drži u američkim dolarima – otprilike tri puta više od bilo koje druge valute.