Stručnjaci pozivaju na reciklažu e-otpada radi očuvanja životne sredine

Stručnjaci za životnu sredinu naglasili su potrebu za recikliranjem elektronskog otpada, i ukazali da je svet samo 2019. godine proizveo 53,6 miliona tona e-otpada, sa projektovanim povećanjem od 21 odsto za pet godina.

„Kada nasumično bacate ovaj otpad u smeće, zaista bacate vrednu sirovinu. Ugrožavate njenu održivost zagađujući more, zemljište i vazduh“, rekao je inženjer zaštite okoline profesor Mustafa Ozturk za Anadolu Agency.

U izveštaj UN o praćenju e-otpada objavljenom 2020. godine navodi se da je samo 17,4 odsto e-otpada u 2019. prikupljeno i reciklirano.

„To znači da su zlato, srebro, bakar, platina i drugi materijali visoke nadoknadive vrednosti, konzervativno procenjeni na 57 milijardi dolara, što je suma veća od bruto domaćeg proizvoda većine zemalja, uglavnom bačeni ili spaljeni, a ne sakupljani za tretman i ponovnu upotrebu“, navodi se u izveštaju.

Prema rečima Ozturka, ukupna količina elektronskog otpada u Turskoj iznosi oko 847.000 tona godišnje. Ovo sadrži sirovine koje se mogu reciklirati i ponovo koristiti kao što su bakar, cink, platina, litijum, pa čak i srebro i zlato.

„Postoji važan otpad, kao što su kompjuteri, koji se moraju odlagati pod posebnim uslovima, osim što vredni materijali u njima moraju biti vraćeni ili uništeni“, rekao je on i dodao da računari imaju memorijske čipove, a ako dospeju u ruke kriminalaca, može doći do veoma ozbiljnih zloupotreba.

Natrijum je prisutan u nekim elektronskim uređajima i baterijama i jedna je od važnih supstanci koja će u budućnosti zameniti litijum, rekao je on.

Burak Kokturk, osnivač Udruženja za podršku reciklaži elektronskog otpada, izjavio je da pet odsto elektronskog otpada koji se svake godine generiše u Turskoj recikliraju licencirane kompanije.

„Ostali su ili u ćošku u našoj kući, bačeni ili odlaze kod dilera starog gvožđa. Prodavnice otpada sa njim operišu na načine koji nisu u skladu sa standardima“, rekao je on.

„Žive ima i u rasvetnoj opremi, fluorescentnim sijalicama i štedljivim sijalicama“, objasnio je Kokturk i dodao da kada ovi proizvodi odu na otpad, mešaju se sa vazduhom, vodom, zemljom i zagađuju našu okolinu.

On je napomenuo da će reciklaža otpada sa licenciranim kompanijama doprineti i zapošljavanju i pomoći lancu snabdevanja industrije u zemlji, istakavši da se sirovine u vrednosti od 700 miliona evra ne mogu koristiti svake godine jer se elektronski otpad baca.