rudarstvo i prošle godine najveći generator privrednog otpada

Kakav je uticaj rudarskog otpada na životnu sredinu?

EUSrbijaU fokusuVesti

7.7.2022 08:01 Autor: Stefan Petrović 5

Kakav je uticaj rudarskog otpada na životnu sredinu? Kakav je uticaj rudarskog otpada na životnu sredinu?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), domaća privreda je tokom 2021. godine stvorila 69,6 miliona tona otpada, što predstavlja povećanje od 23 odsto... Kakav je uticaj rudarskog otpada na životnu sredinu?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), domaća privreda je tokom 2021. godine stvorila 69,6 miliona tona otpada, što predstavlja povećanje od 23 odsto u odnosu na 2020. godinu, dok najveći udeo u ovoj količini čini rudarski otpad, čak 85,5 odsto.

Budući da je zagađenje životne sredine u poslednjih nekoliko godina jedna od najvažnijih tema, a da se u okviru nje govori upravo i o rudarstvu, postavlja se pitanje kakav je uticaj ovog otpada, i da li postoje mehanizmi da se on minimizuje?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Dinko Knežević, pomenuti podatak RZS ne predstavlja značajnu novinu, budući da već dugi niz godina rudarski otpad čini između 85 i 90 odsto ukupnog otpada.

Odgovarajući na pitanje da li su podaci o njegovoj količini dostupni, Knežević kaže da ih subjekti poput EPS-a u svojim izveštajima o poslovanju objavljuju na svojim sajtovima, dok je država unekoliko sledila praksu Evropske unije (EU).

Naime, naš sagovornik kaže da je EU, u kojoj je inače godišnji udeo ovog otpada između 75 i 80 odsto, 2016. godine prestala da prikazuje statistički ove podatke. Razlog je taj što je, kako je rekao, otpad u EU podeljen u 20 kategorija, te su na grafičkim prikazima, u odnosu na rudarski otpad, preostalih 19 kategorija predstavljene tačkicama.

„Isto to je u jednom momentu uradila i Srbija, zbog čega smo imali dosta izveštaja u kojima nije bilo informacija o rudarskom otpadui“, kaže naš sagovornik.

Najveći deo tog otpada koji nije bio sadržan u izveštaju, dodaje Knežević, odnosi se na otkrivku koja uključuje zemlju i stene koje se uklanjaju sa površine, a koja ima veoma mali potencijal zagađenja okruženja.

Prema rečima našeg sagovornika, velike količine otpada prisutne su u rudnicima bakra, poput rudnika Bora i Majdanpeka koji, kako je rekao, objavljuju izveštaje, ali ne previše detaljne i precizne kao Elektroprivreda Srbije (EPS).

Foto:Pixabay.com

I rudnici osmijuma, dodaje naš sagovornik, predstavljaju generator otpada, gde se javlja eksploatacijska jalovina – ona koja je pretrpela mehaničke promene, usitnjavanjem na mikronsku vrednost i koja se odlaže u eksploatacijskim jalovištima. Takva jalovišta, dodaje Knežević, postoje na primer u Boru (površine 300 – 500 hektara) i u Majdanpeku (površine oko 400 hektara).

„Ti objekti na kojima se odlaže jalovina imaju zakonitosti po kojima se ona tretira, kao i monitoring“, kaže on.

Prema rečima našeg sagovornika, otpad kao materija prosto ne može da se uništi, ali tretiranjem mogu da se promene neka njegova svojstva, kako bi se suzbio negativan uticaj.

A na pitanje kakav je uticaj rudarskog otpada na životnu sredinu, Knežević kaže da je on, s jedne strane, ogroman, a s druge – minimalan, zavisno od načina posmatranja.

„Osnovni uticaj koji se vidi je aerozagađenje – jaki vetrovi nose prašinu i ona zagađuje okruženje, a nekada blisko okruženje može da bude i 20 km, ali onda je manje negativno dejstvo tih čestica“, kaže Knežević, dodajući da je veći problem kada se dešavaju oluje nekoliko puta godišnje, kada uticaj može da bude i veći.

Prema rečima našeg sagovornika, uticaj na vode je jako mali, te u normalnim okolnostima dolazi do nekih sitnih, kako ih je nazvao, ekscesa. Ipak, napominje da postoje i daleko veći problemi, poput Borske reke koja je, kako je rekao, ubijena i pre više decenija.

Na pitanje da li država ima mehanizam da smanji negativan uticaj rudarskog otpada, naš sagovornik kaže da je to zakonski regulisano.

I zaista, prema Uredbi o upravljanju otpadom, operater može da odlaže i upravlja rudarskim otpadom ukoliko ima dozvolu za upravljanje otpadom koju izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike. Ona mora biti u skladu sa planom upravljanja rudarskim otpadom i drugom pratećom dokumentacijom kojom operater definiše vrstu, način upravljanja i izveštavanja, kao i druge obaveze po pitanju upravljanja rudarskim otpadom.

Takođe, ministarstvo, odnosno nadležni pokrajinski organ, svakih pet godina razmatra uslove za izdavanje dozvola i po potrebi ih ažurira na osnovu određenih promena, monitoringa, ili u slučaju pojave najnovijih tehnika za obavljanje delatnosti.

  • Marija

    7.7.2022 #1 Author

    Sigurno nije dobar

    Odgovori

  • SNEZANA

    7.7.2022 #2 Author

    Posledice ce se tek videti

    Odgovori

    • IVAN

      8.11.2022 #3 Author

      O posledicama mozemo samo da nagadjamo

      Odgovori

  • GOCA BG

    9.7.2022 #4 Author

    O posledicama mozemo samo da nagadjamo…

    Odgovori

  • Nenad

    1.11.2022 #5 Author

    Rudnici osmijuma? Gde to mi imamo rudnik(e) osmijuma?

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...