Struja nikad skuplja, gasa nikad manje

Berzanska cena gasa u Evropi na TTF čvorištu u Holandiji premašila je u utorak 2.600 dolara za 1.000 kubnih metara, prvi put od početka marta, prema podacima Londonske berze. Tržište je u povećanom strahu od nestašice gasa, a rizik je dodatno podstaknut smanjenjem isporuka iz Azerbejdžana, talasima vrućina i sušom.

To je dovelo do slabljenja proizvodnje energije iz drugih izvora i povećanja utroška struje za klimatizaciju. Evropska unija poziva građane i kompanije da štede gas i dele sirovine između sebe, ako bude potrebno. Energetski stručnjaci, međutim, predviđaju da će gas poskupeti na više od 3.000 dolara, prenosi Russia Today. Gazprom je u svom izveštaju prognozirao cenu od 4.000 dolara tokom zime.

Dan pre pomenutog poskupljenja gasa BP Azerbejdžan, koji je ove godine pojačao izvoz gasa u Evropu, najavio je dvonedeljno zatvaranje dela svoje proizvodne infrastrukture zbog zakazanog remonta. Smanjenje ponude uz veliku potražnju neminovno je dovelo do rasta cena, ocenjuju stručnjaci.

Osim toga, nepovoljni klimatski uslovi u Evropi doprinose povećanju cena, jer su ekstremne vrućine i suša doveli do naglog povećanja potrošnje gasa za proizvodnju električne struje koja se troši za klimatizaciju. Istovremeno, proizvodnja struje u hidroelektranama manje je nego obično zbog niskih vodostaja.

Analitičari Deutsche Bank istakli su probleme u transportu, jer je rečna plovidba ugrožena zbog niskih vodostaja na ključnim rekama, kao što je Rajna, prenosi Bloomberg. Prema izveštaju nemačkih analitičara, cene energenata u Evropi porasle su nakon što je Rusija prekinula isporuke gasa kroz ključni gasovod „Severni tok 1“.

Snabdevanje kroz pomenuti gasovod smanjeno je za oko pet puta od početka leta, na 33 miliona kubnih metara dnevno. Iskorišćenost kapaciteta gasovoda je oko 20 odsto, a Gazprom je za to okrivio zapadne sankcije, zbog kojih je onemogućen servis ključne opreme. Evropska strana tvrdi da je reč o političkoj uceni Moskve.

Istovremeno, zbog odluke Poljske da ne plaća ruski gas u rubljama, zemlje EU prestale su da dobijaju gas kroz gasovod „Jamal Evropa“, a Ukrajina je prepolovila tranzit ruskih sirovina preko svoje teritorije. Kada je reč o tečnom prirodnom gasu koji se doprema tankerima u evropske luke, snabdevanje je poremećeno zbog problema u transportu, kao i zbog rasta potražnje u Aziji, dok evropske zemlje žure da popune skladišta pre zime.

Prema novim podacima Evropskog udružaženja za gasnu infrastrukturu, podzemna skladišta gasa u zemljama EU kumulativno su popunjena 74,7 odsto. Evropski parlament očekuje da će do 1. novembra popunjenost skladišta dostići 80 odsto. Prema oceni eksperta ruske vlade Igora Juškova, ispunjenje tog cilja ne garantuje Evropi dovoljno gasa za normalno preživljavanje zime.

On je naveo da je brojka od 80 odsto više psihološki cilj za vlasti EU, jer niko ne može da predvidi koliko će zima biti hladna. „Ovaj standard je izračunat na osnovu činjenice da će Evropa kontinuirano dobijati gas iz Rusije. Punjenje skladišta ne može da bude garancija da će grejna sezona proći bez isključenja nekih potrošača“, rekao je Juškov.

Referentna cena električne energije u Evropi prvi put je porasla na više od 500 evra za MWh (megavat čas), pojačavajuči pritisak na domaćinstva i preduzeća. Cena struje u Nemačkoj za godinu dana unapred porasla je za 11 odsto na 530,5 evra po MWh na Evropskoj energetskoj berzi AG. To je poskupljenje od 500 odsto u odnosu na prošlu godinu.