Efikasnim studiranjem do oslobađanja od duga

Studentski krediti nisu zamka za akademce

BankeIzdvajamoNovacSrbijaU fokusuVesti

1.5.2021 09:15 Autor: Gordana Bulatović 1

Studentski krediti nisu zamka za akademce Studentski krediti nisu zamka za akademce
Troškovi studiranja u Srbiji nisu nimalo bezazleni za kućni budžet. Kada se na osnovne izdatke doda boravak u nekom univerzitetskom gradu, gotovo da je... Studentski krediti nisu zamka za akademce

Troškovi studiranja u Srbiji nisu nimalo bezazleni za kućni budžet. Kada se na osnovne izdatke doda boravak u nekom univerzitetskom gradu, gotovo da je potrebna cela jedna plata za pristojan život. Tu u pomoć priskaču studentski krediti.

U nadi da će se sa diplomom u nekim boljim vremenima otvoriti više mogućnosti za zaposlenje, ali i odlazak u inostranstvo, danas se gotovo podrazumeva da posle srednje škole mladi nastave svoje obrazovanje.

Neki od njih postižu dobre rezultate na prijemnom ispitu i tokom studija, pa su privilegovani da školovanje finansiraju iz budžeta. U tekućoj akademskoj godini, uprkos pandemiji, nije bilo promena u kvotama. Oni koji su ispunili uslov od 48 ESPB bodova, ili dobro uradili prijemni, primljeni su na neko od oko 17.000 budžetskih mesta u zemlji.

Studije na privatnim fakultetima su još skuplje, i mogu se kretati sve do 3.500 evra uz dodatne troškove. Ipak, oni su fleksibilniji kod pohađanja nastave i rada na predispitnim obavezama, a često imaju i više termina za konsultacije i više ispitnih rokova, pa je studentima ostavljena mogućnost za zaposlenje kao način da se izbore sa finansijskim obavezama.

Foto: Pexels/Czapp Árpád

U državnim visokoškolskim ustanovama, čuvanje budžetskog statusa i zaposlenje su gotovo nemoguća misija. I pored budžeta, međutim, kada se dodaju udžbenici, izlasci na ispite, dodatni materjali i oprema za rad na pojedinim fakultetima, stanarina, osnovni računi i još po neki iznenadni troškovi, akademci i njihove porodice trpe veliki finansijski pritisak.

Svi studenti znaju da postoji mogućnost da ostvare pravo na studentske kredite, i tako sebi bar malo olakšaju školovanje. Iako informacije o tome kruže, uvek je vladala neka enigma oko uslova za dobijanje i vraćanje kredita. Studenti se pitaju da li mogu da upadnu u zamku?

Kredit samo ako ste na budžetu

Konkurs za dodelu studentskih kredita od oko 84.000 dinara za jednu godinu raspisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa kojim se na kraju procesa potpisuje ugovor, a banka je samo posrednik koji isplaćuje rate. To je jedan od razloga zašto podnosioci mogu biti mirniji, jer iza celog socijalnog programa stoji država, a ne banka.

Iako su najugroženiji studenti koji se sami finansiraju, studentski kredit je namenjen isključivo onima na budžetu. Pravo da se prijave imaju državljani Srbije, koji studiraju na nekoj državnoj ustanovi i nisu u radnom odnosu.

Pre donošenja odluke treba prikupiti sve informacije i onda napraviti dugoročan plan, jer su mogućnosti različite. Kredit se može dobiti za svaku godinu studiranja koja se upiše prvi put. Recimo da prosečno studije traju četiri godine, potencijalno na raspolaganju studentu stoji više od 330.000 dinara.

Foto: Pixabay/QuinceCreative

Kako ide prijava za studentski kredit?

Ministarstvo konkurs svake godine objavljuje u oktobru, a sa isplatom se obično kreće posle Nove godine. Konkurs se kupuje u knjižarama Prosvetnog pregleda ili u skriptarnicama fakulteta, a može se skinuti i online, i tu postoje sve važne informacije – od uslova dobijanja, potrebne dokumentacije, sve do povratka ili oslobađanja od kreditnog duga.

Bodovanje zavisi od primanja roditelja i broja članova porodice. Računaju se i uspeh u srednjoj školi za brucoše, ili broj ostvarenih ESPB bodova za starije studente. U konkursu postoje i neke afirmativne mere za posebno osetljive grupe.

Pošto obradi pristiglu dokumentaciju, Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete utvrđuje konačnu rang listu. Oni koji su ostvarili pravo na kredit, dobijaju isplatu u deset jednakih mesečnih rata preko UniCredit banke koja je za to ovlašćena. Potrebno je otvoriti besplatan studentski račun, uz ličnu kartu i indeks.

Kredit taman pokrije neke troškove

Pitali smo studente Univerziteta u Beogradu, koliko im je tokom školovanja značilo primanje studentskog kredita i šta znaju o tome kako se vraća.

„Sve što sam znala, kad sam konkurisala za kredit, je da ću ga otplaćivati posle diplomiranja. Ništa posebno se, osim toga, nisam raspitivala, a uzela sam dva kredita. To mi je možda pokrilo neke osnovne troškove jer sam živela u Studenjaku, ali to nisu neke pare na koje možeš da se osloniš, morala sam i da radim“, rekla je za Biznis.rs Katarina (24).

Studenti za naš portal objašnjavaju da rata kredita na mesečnom nivou dobro dođe, ali nikako nije dovoljna za život.

Foto: Pexels/Dziana Hasanbekava

„Kredit sam uzimala tri godine da bih roditeljima i sebi pomogla finansiranje studentskog života u Beogradu. U nekoj meri mi je pomogao, ali ne nešto previše, s obzirom na mesečni iznos rate kredita, mogla sam da pokrijem samo jedan deo troškova“, navela je Marija (23).

Ona je dodala da o vraćanju kredita zna da će ga otplaćivati duplo duže nego što ga je uzimala, odnosno šest godina.

„Pozitivna stvar je što mogu da se pokriju osnovni troškovi – dom, menza i slično. Negativno je to što se sa isplatom počinje tek od drugog semestra. Meni bi lično odgovaralo da se to ravnomernije rasporedi. Kredit ne bi trebalo da vraćam jer sam kredit završio u roku, ali nisam dobio zvanično obaveštenje da sam oslobođen kredita“, objasnio je Vladimir (25).

Kada se kredit oprašta, a kada plaća?

Prema Ugovoru koji se potpisuje sa Ministarstvom prosvete, studentski krediti se ne vraćaju u slučaju kada se studije završe na vreme sa prosečnom ocenom ne manjom od 8,5. Po okončanju studija, međutim, nećete dobiti obaveštenje o oslobađanju od vraćanja kredita. Za to je potrebno podneti zahtev uz odgovarajuću dokumentaciju 30 dana od datuma diplomiranja.

Osim efikasnog studiranja kada je moguće 100 odsto oslobađanje od duga, kredit može mirovati neko vreme ako se nastave studije višeg stepena na budžetu, u slučaju da student postane roditelj, bolničkog lečenja i slično, kako je propisano zakonom.

Kada kredit dospe na naplatu, ukupno vreme otplate dugovanja ne može biti duže od dve godine, stoji u ugovoru. Za nezaposlene osobe mesečna rata otplate dugovanja manja je za polovinu. Ako se kredit neredovno uplaćuje, možete dobiti zahtev za isplatu celokupnog dugovanja.

Studentski krediti se vraćaju tek po okončanju redovnih studija, zato mnogi ne razmišljaju o tome sve dok ne dođe trenutak za naplatu.

Foto: Pexels/Fox

Šta ako ne vratim kredit?

Iz Ministarstva prosvete za Biznis.rs kažu da student ne može da odbije vraćanje kredita.

„Student je u skladu sa potpisanim Ugovorom o studentskom kreditu sa Ministarstvom, dužan da vrati studentski kredit, počev od dana dospeća obaveze otplate duga po osnovu primljenog kredita i na iznos isplaćenog kredita, zaračunava se kamata u visini referentne kamatne stope Narodne Banke Srbije“, naveli su iz Ministarstva.

Prema njihovim rečima, student koji nije ispunio uslov iz člana 4. Ugovora, koji se odnosi na najmanju prosečnu ocenu od 8,5 i podnošenje zahteva za oslobađanje od obaveze u roku od 30 dana od dana diplomiranja, u obavezi je da primljeni kredit vrati.

„Komisija za studentske kredite, dva puta godišnje zaseda i odlučuje o podnetim zahtevima studenata, na osnovu Ugovora o studentskom kreditu i ispunjenih uslova studenta“, istakli su iz Ministarstva za naš portal.

  • Tina

    1.5.2021 #1 Author

    Studentima treba uvek pomoci

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...