Sukobi u Evropskom parlamentu usporili regulativu Big Tech kompanija

Intervencija Evropskog parlamenta prošlog meseca prouzrokovala je frustracije poslanika koje koče napore Evropske unije (EU) da svede ovlašćenja koja u zajednici imaju tehnološki divovi poznati pod zajedničkim nazivom Big Tech. Prošle godine EU je otkrila radikalni nacrt regulativa koje bi definisale odgovornosti kompanija kao što je Google, Facebook i Amazon, te da iste urede svoje platforme tako da omoguće fer konkurenciju. 

Ovaj paket mera je u Evropskom parlamentu ostao zamrznut, a sada postoji mogućnost da će poprilično kasniti ili ostati zanemaren, prenosi Financial Times. 

U Briselu čak strahuju da nova regulativa neće stupiti na snagu pre nego što evropska komesarka za zaštitu konkurencije i digitalno doba Margrete Vestager (Margrethe Vestager) napusti svoju poziciju za tri godine.

Osim toga, sporo napredovanje u vezi sa ovim pitanjem daje Big Tech kompanijama više vremena da u potpunosti pridobiju ključne ekonomske sektore u Evropi.

U paketu regulativa koje su predložene u parlamentu nalazi se Zakon o digitalnim tržištima (DMA), dizajniran da obaveže kompanije kao što je Google da omoguće jednake uslove za sve njihove online platforme, i Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji propisuje obaveze Big Tech kompanija da spreče da se ilegalni sadržaj nađe na njihovim platformama. Međutim, donošenje ovih zakona podelilo je parlament na više frontova.

Najveća rasprava vodi se oko toga koje bi kompanije trebalo obuhvatiti ovim regulativama. Poslanik parlamenta koji predstavlja političku partiju EPP Group Andreas Švab (Andreas Schwab) zahtevao je da se zakoni fokusiraju samo na najveće platforme.

Jedan od Švabovih predloga je da novim zakonima podležu samo kompanije čija vrednost premašuje 80 milijardi evra. On takođe smatra da bi trebalo ciljati samo na ključne digitalne usluge u svakoj od tih kompanija. Na primer, u Google-u bi trebalo regulisati pretrage i reklamne delatnosti. Pri tom je dodao da bi preširoko polje delovanja moglo da uspori ili onemogući sprovođenje zakona.

Glavni protivnik ovog stava je danski poslanik Pol Tang (Paul Tang), koji smatra da regulisanje poslovanja u pet ili šest najvećih kompanija ništa ne rešava, te da zakon treba da uključi i one koje vrede više od 50 milijardi evra, kao što je Airbnb, holandska platforma Booking.com i nemački SAP.

Neki od poslanika se nadaju da će doći do rešenja pre smene predsedavajuće zemlje EU 2022. godine, a sastanak svih političkih partija u parlamentu prošle nedelje održan je sa ciljem da se prevaziđu razlike u stavovima.

U međuvremenu, i zemlje EU takođe pokušavaju da utiču na ishod ovog procesa. U Francuskoj žele da svaka država zasebno ima veća ovlašćenja kada su u pitanju kazne Big Tech kompanija. U Irskoj i Luksemburgu, u kojima se nalaze sedišta nekoliko velikih kompanija, zalažu se za status quo.

Prema trenutnim zakonima, samo zemlje u kojima se nalaze direkcije Big Tech firmi imaju pravo da nametnu određene kazne platformama sa ilegalnim kontentom.