Sve veći broj kompanija usvaja hibridan model rada na neodređeno vreme
BiznisBolji posaoFirme u fokusuPoslovanjeSvetU fokusuVesti
21.11.2021 09:20 Autor: Redakcija Biznis.rs
Model radnog mesta koji je bio planiran tokom početka pandemije korona virusa se nije pokazao kao najbolji zbog čega je promenjen, zbog čega se na globalnom nivou prelazi na hibridnu vrstu posla koji predstavlja kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije.
Prema pisanju Bloomberga, trebalo bi da se zaboravi o kancelarijama u centru grada, ili onima u predgrađu. Većina velikih kompanija se udvostručuje na postojećim vrhunskim lokacijama, nadajući se da će privući radnike nazad u kancelarije koje u blizini imaju restorane, prodavnice i savremene zgrade.
Za razliku od predviđanja na samom početku pandemije korona virusa koje kaže da će se direktno zakupljivati kancelarijski prostor u predgrađima, kompanije se udružuju sa firmama koje rentiraju fleksibilni radni prostor kako bi zaposlenima omogućili pristup mreži lokacija.
I jedna i druga opcija zakupcima omogućavaju da sveukupno smanje prostor, troškove i izbegnu teške odluke o odabiru lokacija udaljenih od centra grada. Oni takođe smanjuju rizik da se delovi firmi koji nisu smešteni u centru gde im se nalaze upravni organi, označe kao sekundarni i manje važni, piše Bloomberg.
„Govori se o radu od kuće, ali mi nismo videli nikakav konkretan dokaz o nameri da se posao premesti iz kancelarija u centru grada“, rekla je direktorka Istraživačkog centra u Colliers Australia koji se bavi ovom temom.
Umesto toga, ona ističe da su i dalje najtraženiji radni prostori u blizini velikog broja različitih sadržaja i infrastrukture. Ona je ovo slikovito objasnila time da ljudi ne žele da idu negde gde nemaju dobre opcije za ručak.
Od izbijanja korona virusa, zatvaranja i restriktivne mere su ponovo doveli u pitanje klasičan radni prostor. Prema istraživanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od 70 odsto radnika planira da radi na daljinu barem jedan dan u nedelji i nakon pandemije. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) bi čak 39 odsto njih napustilo posao koji ne nudi fleksibilnost ovog tipa.
I dok se neke institucije, poput investicionih banaka, grčevito bore da vrate radnike u kancelarije sa punim radnim vremenom, velike kompanije trajno usvajaju hibridan model rada.
Iako se, kada je reč o radu na daljinu, u prvi plan stavljaju interesi zaposlenih, od njega, piše Bloomberg, mogu imati koristi i firme. Australijska kompanija NIB Holdings Ltd. koja se bavi zdravstvenim osiguranjem i koja ima 1.200 zaposlenih je u oktobru objavila da podstiče zaposlene da rade na daljinu najmanje četiri dana u nedelji i uvodi godišnji dodatak od 1.200 dolara za pokrivanje troškova kućne kancelarije.
Promena je omogućila NIB-u da ustupi dva sprata u jednoj od najskupljih poslovnih zgrada u Sidneju.
„Došlo je do značajne uštede“, rekao je izvršni direktor kompanije Mark Ficgibon.
Pročitajte još:
„Moramo da imamo kancelarijski prostor za one koji žele da dođu, na primer za one koji nemaju alternativni radni prostor kod kuće“, rekao je Ficgibon. Ali nije uveren da bi sekundarni radni prostori bili ekonomični ili da ih zaposleni posebno žele, a kompanija trenutno ne planira da se širi na manje kancelarije.
Predviđanja da će se kompanije preseliti u predgrađa potkrepljena su na početku pandemije eksperimentalnim potezima britanskih banaka kao što su Virgin Monei Plc i Lloids Banking Group Plc da prenamene prostor u filijalama na glavnoj ulici za kancelarijske radnike.
Virdžin Mani (Virgin Monez) je u septembru najavio da će zatvoriti skoro petinu svojih prodavnica jer se kupci sve više kupuju online. Kako su dodali za Bloomberg, očekuje se da će kućne kancelarije biti glavna baza.
„Ne planiramo da otvaramo više ni jednu kancelariju i očekujemo da će se naš kancelarijski obim smanjiti“, zaključio je on je on.
Takođe, u kompaniji Amazon došlo je do promene u politici poslovanja, pa njegov cilj više nije da vrati sve zaposlene u kancelarije, već će, kako je saopštio izvršni direktor Endi Džesi (Andy Jassy) u poruci zaposlenima, „omogućiti pojedinim vođama timova da sami odluče koliko će dana tokom nedelje njihovi podređeni raditi u kancelarijama“.