Sve više mladih preduzetnika u Srbiji, ukupno 67.256 između 18 i 35 godina

U Srbiji je registrovano 300.040 aktivnih preduzetnika, pokazuju najnoviji podaci Agencije za privredne registre (APR), a njih 67.256 spada u grupu mladih, budući da imaju između 18 i 35 godina. To znači da oni čine 22,41 procenat od ukupnog broja registrovanih preduzetnika u Srbiji.

Statistika APR-a potvrđuje i da je najviše mladih preduzetnika registrovano za obavljanje delatnosti računarskog programiranja, frizerskih i kozmetičkih salona. Zatim, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, za drumski prevoz tereta, usluge pripremanja i posluživanja pića, održavanje i popravku motornih vozila, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, taksi prevoz, specijalizovane dizajnerske delatnosti.

Da su mladi na dobrom putu kada je reč o zapošljavanju naglašavaju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje gde uočavaju trend smanjenja broja mladih na birou rada, piše Politika.

U Ministarstvu za rad i zapošljavanje podsećaju da je u prvoj polovini ove godine merama aktivne politike zapošljavanja obuhvaćeno oko 22.000 mladih. Od tog broja, 4.000 njih koristilo je direktnu finansijsku podršku, naveli su nadležni.

Takođe, i prema ovogodišnjem alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), nezaposlenost opada – u odnosu na prošlu godinu za 28.958 ih je manje nezaposlenih, odnosno za 25,06 odsto, a od 2014. godine za 110.000.

U ovom izveštaju podseća se da je broj mladih koji su nezaposleni u maju bio 86.575 (prošle godine u aprilu bilo ih je 115.533), što znači da gotovo petinu od ukupno nezaposlenih čine mladi od 15 do 30 godina.

“I ove godine KOMS je sproveo anketu u kojoj smo, između ostalog, pitali nezaposlene mlade koliko dugo su u takvom statusu. Blizu trećine ispitanih napominje da je nezaposleno duže od dve godine. Ipak, primetan je i značajan pad mladih koji su bez posla duže od dve godine. Prošle godine je bilo 40 odsto takvih, dok je ove godine 30,7 odsto nezaposlenih mladih”, navode iz KOMS-a.

Na pitanje da li su registrovani na birou, rezultati su pokazali da gotovo tri četvrtine mladih koji su inače nezaposleni nije evidentirano kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Istraživanje je potvrdilo i da najveći broj zaposlenih mladih radi po ugovoru o radu na neodređeno vreme, ali je zabrinjavajuće to što gotovo petina (19 odsto) radi na crno, odnosno bez ugovora.

Više od polovine mladih bilo je na nekoj vrsti prakse i skoro polovina njih je zadovoljna kvalitetom prakse, ali je zabrinjavajuće da gotovo tri četvrtine tih praksi nisu bile plaćene. Mladi navode i da su za dobijanje posla najvažniji lični i porodični kontakti i poznanstva, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji. Dominantno smatraju da mere podrške osnivanju porodice od strane države nisu dovoljne – nabrajaju u KOMS-u.

Kada je reč o zaradi, najveći procenat (41,5 odsto) mladih smatra da je plata od 80.000 do 100.000 dinara dovoljna za pristojan život. Sa druge strane, 34,2 odsto njih je mišljenja da je za pristojan život neophodna plata od 100.000 ili 150.000 dinara. Inače, prosečna zarada za april iznosila je 73.012 dinara, a istraživanje KOMS-a je pokazalo da tek 11,6 odsto mladih smatra da je takva plata dovoljna za normalan život.

Za „Moju prvu platu” dosad se prijavilo 255 poslodavaca

Za učešće u programu „Moja prva plata” do sada se prijavilo 255 poslodavaca, koji su oglasili 385 pozicija za ukupno 678 kandidata, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje.

Poslodavci imaju rok do 22. septembra da se prijavljuju i oglašavaju pozicije na kojima bi želeli da angažuju mlade, nezaposlene ljude. Na oglašene pozicije kandidati bi trebalo da se prijavljuju od 3. do 31. oktobra.

Predviđeno je da se trećim pozivom programa obuhvati 10.000 građana, a njihove mesečne naknade iznosile bi 25.000 dinara za one sa srednjim stručnim obrazovanjem, a 30.000 za mlade sa završenim fakultetom.

Program je namenjen nezaposlenima do 30 godina, bez radnog iskustva, koji bi kroz devetomesečno radno angažovanje sticali praksu, znanja i veštine i tako povećali svoje šanse da dođu do radnog mesta.