Sve više stranaca dolazi u Srbiju na rad, najviše Kinezi, Turci i Rusi

Broj izdatih dozvola za rad strancima u našoj zemlji u prethodnoj godini bio je najveći otkako je pre sedam godina na snagu stupio Zakon o zapošljavanju stranaca. I dok domaći radnici, i majstori i visokokvalifikovani, hrle na poslove u inostranstvo, u Srbiju sve ćešće dolaze da rade Kinezi, Turci i Rusi.

U Srbiji je stranim državljanima od početka ove godine, zaključno sa 31. januarom, izdato oko 1.709 dozvola za rad. Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prošle godine su izdale 23.662 dozvole za rad strancima, što je znatno veći broj dozvola, bezmalo udvostručen, u poređenju sa 2020. godinom, kada se na legalan način u našoj zemlji posla domoglo oko 12.900 stranaca, piše Politika.

Kada je reč o poslodavcima, najveći deo radnika zaposlili su poslodavci iz Beograda. Inostrani radnici, inače, najčešće dolaze na rad u našu zemlju iz Kine, Turske i Rusije, ali i iz Indije, Ukrajine, Italije, BiH, Crne Gore, Hrvatske… Nije zanemarljiv ni broj stranih radnika iz Albanije i Severne Makedonije.

Prema podacima NZS, državljanima Albanije je u 2021. godini izdato ukupno 157 dozvola za rad, dok su u 2020. godini njih 164 stekla priliku legalno da rade u zemlji. Za razliku od toga, gotovo triput više Makedonaca radilo je lane u našoj zemlji – 483 su imala dozvolu za rad, dok je tokom prošle godine ubedljivo najviše dozvola, 9.379, izdato kineskim državljanima. U Srbiju je došlo da radi i oko 1.370 Rusa. Iako su stranci zainteresovani da rade u našoj zemlji, Srbija i dalje kuburi s manjkom domaće radne snage.

Kako ističe predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije Saša Torlaković, prema zakonskim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljanin Srbije. Međutim, u praksi strani radnici su neretko radno angažovani bez propisanih radnih dozvola, dakle rade na crno, nemaju regulisan radnopravni status, niti su socijalno osigurani. Nedavno otkriveni slučaj radnika iz Vijetnama koji su u nehumanim uslovima mesecima radili i živeli na gradilištu fabrike guma u Zrenjaninu pokrenuo je debatu o položaju stranih radnika u Srbiji.

“Tačno je da nemamo dovoljno naših radnika, pa smo primorani da zapošljavamo strance, o čemu i svedoči statistički porast stranaca na tržištu rada Srbije u odnosu na 2020. godinu. Kina, Rusija, Indija i Turska su zemlje iz kojih najpre dolazi strana radna snaga. Međutim, većina tih radnika, koje uglavnom dovode investitori, preciznije rečeno, njihovi podizvođači, ipak radi na crno. Zato bi ti isti investitori morali da znaju ko su im podizvođači i da li su radnici koje dovode prijavljeni, imaju li boravišnu i radnu dozvolu. Nažalost, u najvećoj meri to se ne dešava, pa sada imamo radnike koji nigde ne postoje”, objašnjava Torlaković.

Problem Srbije je što ima široko crno tržište radne snage koje prolazi nekažnjeno. Čak je i NALED priznao, ističe Torlaković, da više desetina hiljada radnika radi ilegalno u zemlji. Ipak, Inspektorat rada sasvim korektno radi svoj posao, piše krivične prijave, nalazi radnike koji dolaze iz drugih zemalja potpuno neprijavljeni… Najveći problem je što država žmuri kroz pravosuđe. Još nisam čuo da je neko uhapšen, niti da su nađeni krivci”, navodi predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

Uvođenje granskog kolektivnog ugovora jedno od rešenja

Prvi i osnovni način za rešavanje ovog gorućeg problema, a od kojeg i država i poslodavci beže, jeste uvođenje granskog kolektivnog ugovora.

“Na taj način bi svaki radnik koji dođe na teritoriju Srbije imao zagarantovanu zaradu, odnosno cenu radnog sata, i ne bi bilo bitno da li dolazi iz Vijetnama, Uzbekistana ili Kine. Drugi problem odnosi se na to što niko u Srbiji od naših građana neće da radi za pedesetak hiljada dinara”, napominje on.

Ako je poznato da vozač kamiona u EU zaradi i do 1.500 evra, a pravnik početnik u Srbiji tek 50.000 dinara, onda je logično pitanje kako očekivati od domaće radne snage da se ne osipa i da njeno mesto ne zauzimaju samo stranci?

“Potrebno je da se podigne cena radnog sata. Često se pozivam na prošlogodišnjeg nobelovca iz oblasti ekonomije, koji je nagradu osvojio upravo na temi podizanja cene rada. To bi svakako rešilo probleme odlaska naših radnika”, smatra Torlaković.

Radna snaga koja nam dolazi iz azijskih zemalja je najčešće niskokvalifikovana i nedovoljno obučena, a naši ljudi, iako jesu kvalifikovani, ipak odlaze iz zemlje jer država nije spremna da ih još više i bolje douči za nove poslove.

“Razloge zbog kojih u Srbiju sve češće dolazi nekvalifikovana radna snaga treba tražiti u tome što Evropi nedostaju pravi radnici. Recimo, Holandija planira da za 10 godina napravi oko milion stambenih jedinica za radnike migrante. Zbog toga Evropa guta našu radnu snagu, a čak i da nije tako, sa platama za koje kod nas rade Indijci, naši radnici ne mogu da prežive. Prosečna zarada u građevinarstvu je 54.000 dinara, a radnici iz Indije rade za 300 dolara. Oni su potpuno nestručni i samo služe za obavljanje težih građevinskih poslova”, navodi predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije.