Švedska ponovo pravi struju od fosilnih goriva

Švedska se oslanja na jednu staru elektranu na mazut kako bi zadržala upaljena svetla u domaćinstvima na jugu zemlje, jer nedostatak energije vetra i obustavljanje snabdevanja iz nuklearnih elektrana, uz krizu u Ukrajini, za posledicu imaju rekordne cene.

Stanica u Karlshamnu, koja sagoreva mazut i datira iz ranih sedamdesetih, radi prilično redovno već oko nedelju dana, saopštio je njen operater Uniper SE. Cene električne energije u južnom delu zemlje su u sredu na najvišem nivou svih vremena, i skočile su za čak 51 odsto na poslednjoj trgovini strujom među skandinavskim distributerima, prenosi Bloomberg.

To je najnoviji pokazatelj da je borba protiv globalnog zagrevanja otišla u drugi plan, dok se Evropa suočava sa istorijskom energetskom krizom. Sagorevanje fosilnih goriva je pouzdan izvor proizvodnje električne energije – ali među metodama koje najviše zagađuju – i doprinosi sve većoj upotrebi uglja potrebnog da bi se zadovoljila potražnja u regionu.

Pomenuta švedska elektrana, koja ima kapacitet od 662 megavata, radi trenutno na oko 200 do 300 megavata. Ona troši između 50 i 70 tona goriva na sat. To bi iznosilo oko 9.000 barela dnevno tokom puna 24 sata, prema proračunima Bloomberga.

Iako je obim mali u kontekstu globalnog tržišta nafte, to naglašava kontinuirani trend potrošača koji troše više nafte i naftnih derivata da bi proizveli električnu energiju dok cene prirodnog gasa skaču do rekorda.

Prošle nedelje je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) podigla svoju prognozu globalne potražnje nafte za 380.000 barela dnevno do kraja ove godine, navodeći prelazak na spornog zagađivača kao vanrednu meru u trenucima krize kao jedan od razloga za povećanje. Agencija je saopštila da će većina goriva koje se troši biti benzin za neputne mašine i mazut.

Južna Švedska je posebno osetljiva na niske nivoe vetra nakon što je nekoliko nuklearnih reaktora zatvoreno poslednjih godina.