Svet u 2022: U fokusu oporavak turizma i nova energetska strategija Srbije

Kako će izgledati svetski poredak u 2022. godini i razvoj privrede posle pandemije, teme su konferencije „The Economist: Svet u 2022“, koja je održana danas u Domu Narodne skupštine,

Konferenciju organizuje Color Media Communications, uz učešće predstavnika Vlade Srbije, diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodećih privrednika iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.

Turizam se ove godine oporavio, a brojke pokazuju da naredne godine možemo očekivati još bolje rezultate, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić na prvom panelu konferencije.

„Do septembra ove godine imali smo 2,5 miliona turista, preko 10 miliona noćenja i zaradu od 1,16 milijardi evra deviznog priliva, što znači da će do kraja godine rezultati biti još bolji“, ocenila je Matić.

Dodala je da su na takve rezultate turizma uticali brza vakcinnacija i podsticaji Vlade Srbije turističkom sektoru u iznosu od 5,3 milijardi dinara.

„To je doprinelo konsolidaciji sektora i postizanju rezultata koji nam daju dobre prognoze za sledeću godinu. Turizam su spasli domaći turisti, kao i ulaganja u izgradnju putne infrasturkture, bez čega danas ne bismo mogli da gvorimo o ovakvim rezultatima“, rekla je Matić.

Naglasila je da se ove godine možemo pohvaliti time da je Mokra Gora proglašena za jedno od najboljih turističkih sela u svetu, da je Srbija po časopisu Traveler svrstana među 22 zemlje najbolje za posetu, i da se 14 beogradskih restorana našlo u Michelin-ovom turističkom vodiču.

Govoreći o sektoru trgovine, ministarka je naglasila da je u njemu povećan broj zaposlenih uprkos pandemijskim izazovima. „U narednom periodu očekujemo rast prometa u malopodaji, što će značiti i rast BDP-a“, rekala je ministarka Matić. Ona je istakla da je spoljnotrgovinska razmena Srbije bila 40,26 milijardi evra, a izvoz dostigao 17,6 milijardi evra.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministrarka rudarstva i energetike izjavila da energetska kriza u svetu traje mesecima i da se oseća i kod nas i navela da ja poslednja dva-tri dana cena električne energije na evropskom tržištu porasla za 70 evra po megavat satu što, kako je rekla, govori da postoje problemi sa proizvodnjom i prenosom struje.

Prema njenim rečima, za očekivati je da iz krize izađemo do kraja grejne sezone i da će u narednom periodu tražnja za energijiom rasti brže od proizvodnje.

„Svaka država mora da ima svoju energetsku politiku koja mora da bude dugoročna, da zna koji su joj ciljevi za 20, 30 godina. Da bismo ostvarili cilj da do 2050. godine budemo ‘dekarbonizovani’ moramo neophodne korake da preduzimamo na vreme“, navela je Mihajlović.

Istakla je da je Srbija ove godine donela važne zakone u ovoj oblasti, jer je osim zakona o energetici i rudarstvu, prvi put donela i zakon o obnovljivim izvorima energije, zatim o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi električne energije.

„Cilj nam je da 2040. godine 40 odsto električne energije proizvodimo iz obnovljivih izvora. To je dostižno i veoma važno, a koliko pokazuje i sadašnja situacija kada nas iz problema vade Hidroelektrane i elektrane na vetar, a ne termoelektrane“, naglasila je Zorana Mihajlović.

Najavila je da će se uskoro na raspravi naći i Nacionalni plan za energetiku, da su Srbiji potrebni novi kapaciteti za proizvodnju struje, koji zahtevaju velike investicije, ali da su one baza za razvoj.

Bez obzira na pandemiju, 2021. godina bila dobra za domaću privredu

Privrednici su na panelu o privredi pre i posle pandemije i izazovima u 2022. godini, koji je vodio odgovorni urednik portala Biznis.rs Marko Andrejić, istakli da je bez obzira na pandemiju ova godina u Srbiji bila dobra i ocenili da je teško predvideti kakva će biti sledeća, kako u Srbiji tako i u svetu.

Predsednik Francusko-srpske privredne komore Dragan Stokić je rekao da je najbitnije da zbog pandemije nije bilo otpuštanja zaposlenih i da je za francusku poslovnu zajednicu u Srbiji bilo veoma važno šta se događa u sektoru saobraćaja, najviše zbog koncesije kompanije Vinci aerodroma Beograd.

Ekonomista Evropske investicione banke Simon Savšek kazao je da region, u smislu zapošljavanja i BDP-a, nije bio pogođen kao što se u početku strahovalo da će biti.

Istakao je da pandemija i dalje postoji i da će biti potrebno za ceo svet vremena da se u potpunosti oporavi.

Naveo je da je na Zapadnom Balkanu 90 odsto kompanija dobilo subvencije za plate, 10-20 odsto kredite, a da se 40 odsto kompanija privremeno zatvorilo, dok 61 odsto ima manju likvidnost.

Kada je reč o preprekama, Savšek je rekao da je bilo problema sa neformalnim sektorom, političkom nestabilnošću, visokim porezima.