Američki pokušaji usporavanja razvoja AI u Kini ne daju željene rezultate

Američka kontrola izvoza mikročipova uvedena prošle godine da bi se usporio kineski tehnološki razvoj superkompjutera ili sistema veštačke inteligencije kao što je ChatGPT imaju samo minimalne efekte na tehnološki sektor u Kini.

Ta pravila ograničavaju isporuke čipova kompanija Nvidia i AMD (Advanced Micro Devices) koji su postali globalni standard tehnološke industrije za razvoj četbotova i drugih AI sistema. Ali Nvidia je napravila varijante svojih čipova za kinesko tržište, koje sporije izvršavaju zadatke i time ispunjavaju američke propise.

Stručnjaci iz IT industrije rekli su za Reuters da će najnovijim čipovima trebati 10 do 30 odsto više vremena da izvrše neke AI zadatke, dok će pojedini možda koštati dvostruko više od Nvidia-nih najbržih američkih čipova.

Čak i sporiji Nvidia čipovi predstavljaju poboljšanje za kineske kompanije. Tencent Holdings, jedna od najvećih kineskih tehnoloških kompanija, procenila je u aprilu da će sistemi koji koriste novi čip Nvidia H800 skratiti vreme potrebno za obuku njegovih najvećih AI sistema sa 11 na četiri dana.

“Kompanije sa veštačkom inteligencijom sa kojima smo razgovarali vide prepreku kao relativno malu i upravljivu“, rekao je Čarli Čaj (Charlie Chai), analitičar firme 86Research iz Šangaja.

Pregovori između vlade i industrije naglašavaju veliki izazov koji je pred Amerikancima – kako usporiti napredak Kine u visokoj tehnologiji, a ne napraviti štetu za sopstvene kompanije? Deo američke strategije u postavljanju novih pravila bio je da se izbegne takav udarac ukoliko Kinezi svojom proizvodnjom u potpunosti nadmaše američke čipove. Strategija bi u tom slučaju podrazumevala udvostručavanje napora i sredstava za razvoj sopstvenih čipova.

Postoje dva načina ograničavanja izvoza američkih čipova Kini. Prvi postavlja granicu na sposobnost čipova da izračunaju izuzetno precizne brojeve – to je mera dizajnirana da ograniči superkompjutere koji se mogu koristiti u vojnim istraživanjima. Izvori iz industrije čipova rekli su da je ovo efikasna akcija. Ali izračunavanje izuzetno preciznih brojeva je manje relevantno u zadacima koji se izvršavaju za potrebe veštačke inteligencije, kao što su veliki jezički modeli gde je količina podataka koju čip može da protumači važnija.

Nvidia prodaje H800 najvećim kineskim tehnološkim kompanijama, uključujući Tencent, Alibaba Group Holding i Baidu, za upotrebu u AI operacijama. Kompanija je saopštila da je Kina važno tržište za američke tehnološke kompanije, a prodaja njenih proizvoda tamo pomaže u otvaranju radnih mesta i za Nvidia-u i za njene partnere sa sedištem u SAD.

Drugo američko ograničenje odnosi se na brzine prenosa od čipa do čipa, što utiče na funkcionisanje AI. Modeli koji stoje iza tehnologija kao što je ChatGPT su preveliki da bi stali na jedan čip. Umesto toga, oni moraju biti raspoređeni na mnogo čipova – često na hiljade odjednom – koji svi moraju da komuniciraju jedni sa drugima.

Nvidia nije otkrila detalje o performansama čipa H800 samo za Kinu, ali list sa specifikacijama koji je video Reuters pokazuje brzinu od čipa do čipa od 400 gigabajta u sekundi, što je uporedivo sa vodećim H100 čipom iste kompanije. Ipak, to je manje od polovine vršne brzine od 900 gigabajta na čipovima dostupnim izvan Kine.

Neki poznavaoci prilika u industriji veštačke inteligencije procenjuju da je to dovelo do usporavanja čitavih sistema od 10 do 30 odsto, ali da postoje načini da se određeni problemi algoritamski prevaziđu.