Analitičari očekuju uvećanje kamata za 0,75 odsto, ali i da evrozona neće izbeći recesiju

Evropska centralna banka će povećati svoju depozitnu kamatnu stopu, kao i stopu za refinansiranje za novih 75 baznih poena na sastanku 27. oktobra, dok pokušava da obuzda inflaciju koja je pet puta veća od ciljane, pokazaju najnovija anketa agencije Reuters.

Kao i u većem delu sveta, inflacija u zoni evra je skočila naglo zbog rasta cena energenata, a lanci snabdevanja koji se još uvek oporavljaju od negativnih efekata pandemije korona virusa dodatno su pogođeni ruskom invazijom na Ukrajinu.

ECB cilja inflaciju na nivou od oko 2,0 odsto, ali je prošlog meseca ona dosegla 10,0 u bloku država koje koriste evro.

U proseku će u ovom tromesečju dostići maksimum od 9,6 odsto, više nego što se mislilo prošlog meseca, pre nego što se postepeno smanji, ali svakako neće ponovo dostići cilj od 2,0 do kraja 2024. godine, pokazuje anketa sprovedena među ekonomistima.

“Inflacija je previsoka. Potreban je brz rast kaamtnih stopa. Međutim, ECB takođe treba da pazi na prinose obveznica, tako da povećanje za više od 75 baznih poena u ovom trenutku izgleda malo verovatno“, rekao je Brajan Martin (Brian Martin) iz ANZ-a.

Veliki deo pritiska na cene dolazi od troškova energije. Kako se sukobu između Rusije i Ukrajine ne nazire kraj, skoro 65 odsto od 34 ispitanika reklo je da će se troškovi života u zoni evra pogoršati ili značajno pogoršati. Samo 12 je reklo da će se poboljšati.

“Najgori uticaj energetske krize na sektor domaćinstava će se razviti u četvrtom kvartalu 2022. prvom kvartalu 2023. godine, kada je potražnja za gasom sezonski veća“, rekao je Luka Mecomo (Luca Mezzomo) iz Intesa Sanpaolo.

Uoči zime, prognostičari očekuju da će ECB biti agresivnija u pooštravanju svoje monetarne politike.

Centralna banka bloka će sledećeg četvrtka podići kamatnu stopu na depozite na 1,50 odsto, a stopu refinansiranja na 2,00 odsto, što je mišljenje velike većine ispitanika u Reutersovoj anketi.

Prvo povećanje kamata ECB nije usledilo sve do jula, kada je centralna banka dodala 50 baznih poena na sve svoje stope – čime je depozitna stopa bila na nuli, izašavši po prvi put iz negativne teritorije od 2014. godine. Sledeće povećanje usledilo je u septembru, za 75 baznih poena.

Međutim, to je bilo sporo u poređenju sa kolegama iz američkih Federalnih rezervi, koje su svojim agresivnijim povećanjem kamata doprinele jačanju dolara, odnosno slabljenju evra ispod pariteta 1:1 u odnosu na valutu SAD.

Predviđeno je da će depozitne stope i stope refinansiranja do kraja godine biti 2,00 odsto, odnosno 2,50 odsto, u poređenju sa 1,25 odsto i 2,00 odsto predviđene u septembarskom istraživanju. Očekuje se da će depozitna stopa sledeće godine dostići maksimum od 2,50 odsto, a stopa refinansiranja 3,00 odsto.

U isto vreme, ekonomisti zbirno daju 70 odsto šansi da će evrozona ući u recesiju dogodine.