Bregzit i dalje utiče na britansku ekonomiju

Tri godine nakon Bregzita, posledice izlaska Britanije iz EU i dalje izazivaju ekonomsku zabrinutost na obe strane Lamanša. Kako piše nemačka novinska agencija DPA, teret Bregzita je najviše pao na manje kompanije, a izlazak iz EU, osim ekonomskih veza, otežava i drugu saradnju sa zemljama EU.

„Glavne žrtve Bregzita su manje kompanije, od kojih su mnoge odustale od saradnje. Za velike kompanije Bregzit predstavlja određeni trošak, ali su naučile da se nose sa tim“, rekao je za DPA  ​​nemački ambasador na ostrvu Migel Berger (Miguel Berger).

Prema njegovim procenama, bilateralna trgovina Velike Britanije i Nemačke smanjena je za deset do 15 odsto, a po izlasku iz EU krajem januara 2020. godine, ostrvo više nije među deset najvećih nemačkih trgovinskih partnera.

Prema rečima Ulriha Hopea (Ulrich Hoppe), šefa Nemačko-britanske privredne komore u Londonu, poslovanje se prilagodilo novim uslovima, a trgovina raste. Prema njegovoj oceni, to je osnova da će posledice Bregzita izbledeti na srednji rok. Istovremeno je, međutim, ukazao na nove probleme za izvoznike hrane iz EU, koji će se, prema njegovim rečima, pojaviti kada Velika Britanija, posle više odlaganja, uvede kontrole uvoza životinjskih i biljnih proizvoda.

Shevaun Haviland iz Britanske privredne komore nedavno je rekao za Finance Times da bi propisi EU o ugljeniku mogli pomoći da se olakša trgovina sa udaljenim zemljama u poređenju sa zemljama EU.

Poljoprivredni i hemijski sektori, koji su već pogođeni novim tarifama zbog Bregzita, sada moraju da izveštavaju o svojim lancima snabdevanja, emisiji ugljen-dioksida i upotrebi plastične ambalaže. Havilend je, takođe, pozvao britansku vladu da prilagodi svoja pravila evropskim.

Pravila o boravku za strance, takođe, otežavaju nemačkim preduzetnicima poslovanje sa ostrvom, otežavaju slanje kvalifikovanog osoblja u Britaniju i poskupljuju dugoročna preseljenja. Zaista, kao deo mera za smanjenje neto imigracije, britanska vlada je nedavno najavila naglo povećanje prihoda potrebnih za boravak stranih radnika.

Jork-Aleksandar fon Masenbah (York-Alexander von Massenbach) iz Britanske privredne komore u Nemačkoj, pak, uveren je da je atraktivnost Britanije znatno oslabila. Akademske razmene su, takođe smanjene, rekao je on.

Kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji suočavaju se sa složenim i stalno promenljivim opcijama za vizu kada nude kratkoročne prakse ili kurseve, objasnio je on.

Fon Masenbah očekuje rastuću pravnu nesigurnost u svetlu najavljenih promena zakonodavstva EU u Velikoj Britaniji, koje se odnose na oblasti trgovine, tržišne konkurencije, zapošljavanja i zaštite potrošača.