Brisel ponovo predlaže politiku „kupuj evropsko“

Evropska komisija predlaže veliku promenu pravila o javnim nabavkama kako bi zemlje EU bile podstaknute da novac poreskih obveznika u većoj meri troše na evropsku robu i usluge, u okviru šireg nastojanja Brisela da odgovori na rastuću ekonomsku snagu Kine.

Novi paket mera predstavlja još jedan korak ka politici „kupuj evropsko“, ali za razliku od ranijih inicijativa usmerenih na čiste tehnologije, neće uvoditi obavezne kvote za proizvode proizvedene u Evropi. Cilj je da škole, bolnice, lokalne vlasti i druge javne institucije imaju jasniji pravni osnov da prilikom izbora ponuda prednost daju evropskim proizvođačima.

U Briselu smatraju da se javne institucije često odlučuju za najjeftiniju ponudu jer veruju da ih pravila EU na to obavezuju. To, prema Evropskoj komisiji, može dovesti do toga da veliki poslovi finansirani javnim novcem završe kod kompanija izvan Evrope.

Komesar za industrijsku politiku Stеfan Sežurne rekao je da nova pravila treba da otklone takvu nedoumicu i omoguće kupcima iz javnog sektora da daju prednost evropskim ponudama ili da ograniče, pa čak i odbiju ponude iz zemalja koje nemaju sporazume o javnim nabavkama sa EU ili ne poštuju međunarodna pravila u toj oblasti, prenosi Guardian.

Razlog zbog kojeg Brisel pridaje toliku važnost ovom pitanju jeste veličina tržišta javnih nabavki. Prema procenama EK, one čine oko 15 odsto BDP-a EU, odnosno približno 2.600 milijardi evra godišnje.

U Briselu smatraju da je to ogroman, ali nedovoljno iskorišćen instrument industrijske politike, posebno imajući u vidu da SAD i Kina već koriste državnu potrošnju za podršku domaćim kompanijama. Prema predlogu, najniža cena više ne bi trebalo automatski da bude presudan kriterijum, pa će javni naručioci morati da daju najmanje 30 odsto težine kvalitetu ponude ili da obrazlože zašto su taj kriterijum zanemarili. Kod poslova koji zahtevaju mnogo radne snage kvalitet će morati da nosi najmanje 50 odsto težine, kako bi se vodilo računa i o kvalitetu radnih mesta, a ne samo o ceni.

Sežurne smatra da bi nova pravila trebalo da uvedu i veću političku odgovornost za način na koji lokalne vlasti troše javni novac. Ako, na primer, neka vlast izabere kineske autobuse umesto evropskih, to više ne bi mogla da predstavlja kao posledicu evropskih pravila, već kao sopstvenu političku odluku. „Treba da bude potpuno jasno da strani proizvod nije izabran zbog pravila Evropske unije, već zato što je to bila politička odluka“, rekao je Sežurne.

Brisel posebno brine zbog prodora kineskih kompanija u evropski sektor transporta i infrastrukture, pri čemu njihove cene često mogu biti niže, navodno zahvaljujući državnim subvencijama. Evropska komisija je u aprilu blokirala kinesku kompaniju za železnička vozila da učestvuje u konzorcijumu za izgradnju nove linije metroa u Lisabonu, nakon što je utvrđeno da je koristila državne subvencije koje su joj davale nepravednu konkurentsku prednost. Brisel je prošle godine pokrenuo i istragu protiv kineske kompanije Nuctech, proizvođača bezbednosnih skenera koji se koriste na evropskim aerodromima i lukama, zbog sumnje da je imala korist od subvencija i poreskih olakšica.

Predlog je deo šire promene evropske industrijske politike i predstavlja odmak od tradicionalnog insistiranja Brisela na otvorenim tržištima.

Sežurne istovremeno radi na pravilima kojima bi se princip proizvodnje u Evropi primenjivao i na javnu kupovinu opreme za obnovljivu energiju i električnih automobila. Nova regulativa o javnim nabavkama trebalo bi da objedini tri postojeća zakona i znatno pojednostavi procedure, ali tek mora da prođe Evropski parlament i Savet EU, pa su izmene tokom zakonodavnog procesa gotovo izvesne.