Cene nafte naglo rastu, globalna ekonomija na ivici

Cene nafte naglo su porasle u ponedeljak, dok su akcije širom sveta oslabile, jer se sve više čini da bi vojni sukob na Bliskom istoku mogao da potraje nedeljama, ugrožavajući krhki oporavak globalne ekonomije i ponovo podstičući inflatorne pritiske.

Nafta Brent je u ponedeljak ujutru poskupela za više od 9,5 odsto na oko 79,80 dolara po barelu, nakon što je u jednom trenutku premašila i 82 dolara, dok je američka sirova nafta dostigla cenu od oko 73 dolara po barelu. Istovremeno, zlato kao tradicionalno utočište u kriznim vremenima, poskupelo je 1,6 procenata i dostiglo 5.360 dolara po unci (31,1 gram), prenosi Reuters.

Napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran ne pokazuju znakove smirivanja, a Teheran uzvraća raketnim udarima širom regiona, povećavajući rizik da u sukob budu uvučene i susedne zemlje. Predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) nagovestio je da bi operacije mogle da traju još četiri nedelje, uz poruku da će se nastaviti dok američki ciljevi ne budu ispunjeni.

U središtu pažnje nalazi se Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske pomorske trgovine naftom i 20 odsto globalnog izvoza tečnog prirodnog gasa. Iako plovni put formalno nije zatvoren, podaci o kretanju brodova pokazuju nagomilavanje tankera sa obe strane moreuza, jer su brodari oprezni zbog mogućih napada ili problema sa osiguranjem plovidbe.

Analitičari upozoravaju da je faktičko zaustavljanje saobraćaja kroz ovaj prolaz već sada ozbiljan udarac tržištu, jer sprečava isporuku oko 15 miliona barela nafte dnevno. Ukoliko uskoro ne dođe do deeskalacije, očekuje se dodatni snažan rast cena.

Dugotrajan skok cena nafte predstavljao bi dvostruki udarac – s jedne strane podstakao bi inflaciju širom sveta, a s druge bi delovao kao dodatni trošak za kompanije i potrošače, gušeći tražnju. Iako je OPEC+ u nedelju ugovorio skromno povećanje proizvodnje od 206.000 barela dnevno za april, veliki deo te nafte i dalje mora da stigne do tržišta tankerima, što je sada pod znakom pitanja.

Pojedini analitičari povlače paralelu sa naftnim embargom sa Bliskog istoka iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada su cene porasle za 300 procenata. U današnjim uslovima, uz strah od ozbiljnih poremećaja snabdevanja, sličan ili čak veći cenovni skok ne deluje nedostižno.

Posledice su odmah vidljive na berzama. Japanski indeks Nikkei oslabio je za 1,3 odsto, pri čemu su avio-kompanije među najpogođenijima, što ne čudi s obzirom na to da Japan uvozi svu potrebnu naftu. Širi indeks azijsko-pacifičkih akcija bez Japana oslabio je za 1,2 odsto, dok su kineske akcije zabeležile blaži pad.

U regionu Bliskog istoka, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt privremeno su zatvorili berze pozivajući se na „izuzetne okolnosti“. U Evropi su fjučersi na vodeće indekse takođe pali, dok su na Wall Streetu terminski ugovori na S&P 500 i Nasdaq izgubili oko 0,8 procenata vrednosti.

Na valutnim tržištima, dolar je profitirao od energetske krize, budući da su SAD neto izvoznik energije, a američke državne obveznice i dalje važe za sigurno utočište u vremenima stresa. Evro je oslabio prema dolaru, dok je japanski jen, uprkos reputaciji sigurnog skloništa, bio pod pritiskom zbog energetske zavisnosti zemlje.

Prinosi na desetogodišnje američke obveznice stabilizovali su se blizu 3,97 odsto, nakon što su kratko dotakli najniži nivo u poslednjih jedanaest meseci. Tržišta obveznica već su bila uzdrmana prethodnih dana, nakon kolapsa jednog britanskog hipotekarnog zajmodavca opterećenog optužbama za finansijske nepravilnosti, što je podstaklo šire strahove u kreditnom sektoru.

Pred investitorima je i važna nedelja makroekonomskih podataka iz SAD, uključujući izveštaje o industrijskoj aktivnosti, maloprodaji i zapošljavanju. Slabiji rezultati mogli bi dodatno uzdrmati poverenje u ekonomiju, ali bi istovremeno povećali verovatnoću smanjenja kamatnih stopa  Federalnih rezervi. Tržišta trenutno procenjuju oko 50 odsto šanse za ublažavanje monetarne politike u junu i ukupno smanjenje stopa od približno pola procentnog poena do kraja godine.

U takvom okruženju, globalna ekonomija stoji na ivici, između geopolitičke eskalacije, energetskog šoka i neizvesne monetarne politike. Ishod sukoba na Bliskom istoku sada ima potencijal da oblikuje ne samo cene nafte, već i tempo svetskog rasta u mesecima koji dolaze.