Cene nafte značajno pale zbog rizika od recesije

Cene nafte na svetskim tržištima prošle sedmice su značajno pale, jer trgovce zabrinjavaju povećani rizici od recesije u nizu ekonomija, što bi moglo izazvati slabljenje potražnje za „crnim zlatom“.

Cena barela na londonskom tržištu pala je prošle sedmice 6,4 odsto na 91,63 dolara, dok je u Njujorku barel pojeftinio 7,6 odsto na 85,6 dolara, piše Mina.

Nakon što su sedmicu ranije skočile više od deset odsto, cene nafte su prethodne značajno pale, jer su trgovce zabrinule prognoze o mogućoj globalnoj recesiji, koja bi značila slabiju potražnju za naftom. Međunarodni monetarni fond (MMF) je u jesenjim prognozama upozorio da će trećina svetske ekonomije verovatno zabeležiti pad u ovoj ili narednoj godini, zbog pada realnog dohotka i rasta cena.

MMF procenjuje da će svetska ekonomija ove godine porasti 3,2 odsto, dok bi se u narednoj rast mogao usporiti na 2,7 odsto.U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Kini i evrozoni, aktivnosti će gotovo stagnirati, procenjuje MMF.

Zbog moguće recesije, Međunarodna agencija za energiju (IEA) snizila je prognoze rasta potražnje za naftom u ovoj i narednoj godini, nadovezavši se na snižene procene Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).

„Cene su pritisnule znatno snižene prognoze potražnje, u prvom redu u narednoj godini“, smatraju analitičari Commerzbanka.

Pre oko deset dana, OPEC i njegovi saveznici podstakli su rast cena nafte odlukom o smanjenju proizvodnje od novembra za dva miliona barela dnevno.

IEA objašnjava da neke članice u proteklom periodu nisu uspele da realizuju kvote, što znači da će OPEC+ zapravo smanjiti proizvodnju za milion barela dnevno.

Trgovci prate i situaciju u Kini, koja strogim merama nastoji da suzbije novi talas zaraze virusom Covid-19. Broj zaraženih je neznatan u odnosu na globalne standarde, ali Kina sprovodi politiku nulte tolerancije na korona virus, što koči ekonomske aktivnosti, a time i potražnju za naftom.

Nakon što su prošle godine cene nafte skočile za više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku ekonomije od korona krize, od početka ove godine porasle su gotovo 20 odsto, što je najviše posledica rata u Ukrajini.