COP29 u Azerbejdžanu biće posvećen finansiranju zelene tranzicije

Konferencija UN o klimatskim promenama COP29 koja će biti održana kasnije ove godine u Azerbejdžanu smatra se važnom platformom za postizanje klimatskih ciljeva i nulte emisije gasova u različitim industrijama, ocenjeno je tokom međunarodne konferencije GSMA M360 Eurasia 2024 održane u Bakuu.

Ovogodišnja konferencija, čiji je domaćin kompanija Azercell, okupila je menadžere preduzeća kao što su Microsoft, Google, Amazon Web Services, Svetska banka, e&International, Beeline, Vodafone Group, Turkcell i East Telecom. Dvodnevna konferencija bavi se temama održivog upravljanja, zelene tehnologije, mreže sledeće generacije i sajber bezbednosti, prenosi AzerNews.

Prema navodima učesnika, dve trećine mobilne industrije obavezalo se na smanjenje emisije ugljenika sa naučno zasnovanim ciljevima u bliskoj budućnosti za svoj prihod. Takođe je bilo reči o značaju uspostavljanja povoljnog regulatornog okvira za strateška ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

Istovremeno, nekoliko nevladinih organizacija koje učestvuju na Samitu organizacija civilnog društva zemalja G7 u Italiji, objavilo je saopštenje u kojem izražava podršku Azerbejdžanu kao domaćinu konferencije COP29. U saopštenju je navedeno da Azerbejdžan demonstrira uzorno liderstvo u unapređenju kolektivnih napora za ublažavanje klimatskih promena.

Muhtar Babajev, ministar ekologije u vladi Azerbejdžana, koji će predsedavati dvonedeljnim klimatskim samitom COP29, ocenio je da je njegova zemlja na raskrsnici sveta. Prema njegovim rečima, Azerbejdžan može da obezbedi most između bogatog globalnog severa i siromašnog globalnog juga, između istoka i zapada, kao i između zemalja koje proizvode naftu i zemalja koje je uvoze, prenosi Guardian.

Azerbejdžan je zemlja u kojoj su iskopane prve naftne bušotine u svetu, pre više od 180 godina i dve decenije pre nego što su u SAD otvorene prve bušotine u Pensilvaniji. Azerbejdžan je jedna od najviše zavisnih ekonomija od fosilnih goriva, jer nafta i gas čine 90 odsto njenog izvoza i obezbeđuju 60 procenata vladinog budžeta. Nafta i, u novije vreme, gas su razlog za značajno poboljšanje životnog standarda u Azerbejdžanu od kasnih devedesetih prošlog veka, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

Međutim, zemlja se okreće ka obnovljivoj energiji, sa planovima za veliku ekspanziju vetroelektrana i solarnih panela. Planira se interkonektor koji će ovu niskougljeničnu energiju prenositi do istočne Evrope, ispod Crnog mora do Bugarske, Mađarske i Rumunije.

„Azerbejdžan bi želeo da podeli svoje iskustvo. Želeli bismo da pozovemo sve zemlje, posebno one koje proizvode fosilna goriva, da budu zajedno u ovom procesu. Jer razumemo našu odgovornost. Mislimo da možemo učiniti više, i to zajedno,“ rekao je Babajev.

Na konferenciji COP29 u Bakuu fokus će se prebaciti sa onoga čega ima previše (fosilnih goriva) na ono što zagovornicima energetske tranzicije ozbiljno nedostaje, a to je finansiranje. Da bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, postojeća infrastruktura učinila otpornijom na ekstremne vremenske prilike, i sprovela „zelena tranzicija“ potrebna za održavanje globalnih temperatura unutar 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa, potrebna su ogromna ulaganja.

Glavni cilj za COP29 je postavljanje „novog kolektivnog kvantifikovanog cilja“ za takvo finansiranje. Mohamed Adov direktor think tanka Power Shift Africa, veruje da bi taj novac mogao doneti transformaciju u borbi za održivu klimu.

„Rešavanje klimatske krize zahteva dve stvari, političku volju i finansijska ulaganja. U mnogim delovima globalnog juga, postoji politička volja, a ono što nedostaje je ulaganje. Postavljanje dugoročnog cilja finansiranja je ključno za sprovođenje energetske tranzicije širom sveta“, rekao je Adov.

Foto: Pixabay.com

Vopke Hoekstra (Wopke Hoekstra) evropski komesar za klimu, insistira na tome da broj zemalja donatora mora da se poveća.

„Više ne možemo da se krijemo iza logike razvijenih i zemalja u razvoju. Moramo preći na paradigmu odgovornosti“, naveo je evropski komesar. On je naveo kao primere zalivske države, Singapur i Kinu.

„Sa bogatstvom i blagostanjem dolazi i odgovornost. Moramo preći na situaciju gde oni koji imaju mogućnost da plate, zapravo i plaćaju“, rekao je Hoekstra.

Njegov stav ukazuje na šire geopolitičke tenzije. Kina je optužena za namerno prekomerno širenje kapaciteta za proizvodnju ključnih proizvoda i komponenti, uključujući solarne panele i električna vozila, kako bi potisnula američke i evropske konkurente sa tržišta. Ovaj spor preti da naruši odnose među nekim ključnim zemljama na klimatskim pregovorima.

Više od polovine svetske populacije izašlo je ili će izaći na izbore ove godine, pa oštra retorika Hoekstre o Kini se tumači u kontekstu strahova EU od izbora u junu i uspona desnice, kao i njenog protivljenja zelenoj politici, u okolnostima ekonomskih teškoća. U SAD, povratak Donalda Trampa (Donald Trump) predstavlja potencijalno još veću pretnju klimatskim akcijama. Tramp je u svom predsedničkom mandatu, započeo proces povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma.

Izbor Azerbejdžana za domaćina ovogodišnje klimatske konferencije UN plod je političkog kompromisa, nakon što Moskva nije bila saglasna da se samit održi u Rumuniji, kao ni u Bugarskoj. Posle dogovora Rusije i Jermenije, Azerbejdžan je određen za domaćina konferencije koja će biti održana u novembru.