Da li Saudijska Arabija može kao Katar?

Fudbalsko Svetsko prvenstvo u Kataru najskuplje je do sada. Procenjeno je da su domaćini na organizaciju turnira potrošili 220 milijardi dolara. Prvenstva u Brazilu 2014. i u Rusiji 2018. godine bila su najskuplja pre ovog, a koštala su po 15 milijardi dolara, što je 15 puta manje.

Ostalo je još da se odigra finale najvećeg svetskog turnira u fudbalu, pa da se pažnja sportske javnosti postepeno usmeri ka 2026. godini, kada će SAD, Meksiko i Kanada zajedno biti domaćini. Međutim, ovih dana velika pažnja medija posvećena je kandidatima za domaćina Svetskog prvenstva 2030. godine. Biće to specijalna fudbalska manifestacija na stogodišnjicu održavanja prvog Svetskog prvenstva u Montevideu.

U žiži svetske javnosti našla se vest da je za organizaciju ozbiljno zainteresovana Saudijska Arabija, koja je iznenadila fudbalski svet pobedom nad Argentinom u prvom kolu turnira u Kataru. Zajedno sa Saudijcima, kandidati za domaćine su Egipat i Grčka. Bilo bi to prvo svetsko prvenstvo koje bi se igralo na tri kontinenta.

Eventualni izbor Saudijske Arabije za domaćina prestižnog takmičenja 2030. godine, mogao bi da predstavlja rehabilitaciju na svetskoj sceni za saudijskog prestolonaslednika Mohameda bih Salmana, prenosi Guardian.

Iako se očekivalo da će Bin Salman reformisati zemlju, ubistvo novinara Džamala Kašogija, bombardovanje Jemena, ograničavanje prava žena i praksa izvršenja smrtne kazne, pogoršali su reputaciju Rijada u zapadnom svetu. Dodatni problem je nedavna odluka Saudijske Arabije da odbije zahtev SAD za povećanje proizvodnje nafte.

Izbor Saudijske Arabije za domaćina Svetskog prvenstva 2030. godine u pomenutim okolnostima bio bi svojevrsno iznenađenje, ali nakon što je turnir ogranizovan u Kataru, to ne bi bilo nezamislivo. Katar je iskoristio uticaj meke moći i prihode od gasa kako bi poboljšao svoj imidž o ljudskim pravima u zapadnim zemljama.

Policija u Belgiji i Italiji upravo istražuje da li je i na koji način, Doha uticala na evropske poslanike i nevladine organizacije da pohvalno govore o ljudskim pravima u Kataru, a sumnja se da ih je podmitila. Ogromnu sumu koja je potrošena za Svetski kup u Kataru, Google je konvertovao u sirovu naftu i izračunao da je to tri milijarde barela, koliko Doha treba da proda da bi namirila troškove.

Nastavak računice pokazuje da to odgovara masi od 928 miliona metričkih tona ugljen-dioksida koji će nastati od sagorevanja te nafte. U slučaju Rijada milijarde i nafta takođe ne bi bili problem, ali zapadni mediji često podsećaju da je Saudijska Arabija najveći svetski izvoznik nafte, pa samim tim i ključni uzročnik emisije ugljenika, uz Rusiju i SAD.

Svet uporedo zagovara napuštanje fosilnih goriva i nastavak ulaganja u njihovu eksploataciju, a još nije izvesno koja industrija će prevladati u tekućoj deceniji. Nemačka koja je još prošle godine bila čvrsto rešena da potpuno napusti potrošnju uglja, sada najviše struje proizvodi baš iz uglja.

Ukoliko ne dođe do neočekivanog preokreta i naprasnog ispunjavanja globalne zelene agende, nafta će ostati glavni pokretač motora u narednim godinama. To bi značilo i da će Saudijska Arabija ostati važna zemlja, a to podržava saudijsku kandidaturu za Svetsko prvenstvo 2030. godine. Država čijih oko 95 odsto BDP dolazi iz prihoda od nafte, ima investicioni fond vredan ne manje od 620 milijardi dolara.

Ukoliko se potražnja za naftom u 2024. godini održi na nivou sličnom današnjem, Saudijska Arabija bila bi ozbiljan kandidat da zajedno sa Grčkom i Egiptom na zasedanju FIFA dobije najviše od 211 glasova nacionalnih saveza. Grčka i Egipat bi verovatno podneli manji trošak organizacije svetskog fudbalskog turnira, na kojem će učestvovati 48 reprezentacija. Niko od ostalih kandidata ne može da se takmiči sa Saudijskom Arabijom u finansijskim resursima za organizaciju.

U konkurenciji za zajedničke kandidature su još Španija i Portugal, kojima se kao treća neočekivano priključila Ukrajina, kako prenosi Sky sport, pa Argentina, Urugvaj, Paragvaj i Čile. Prethodnih godina pominjali su se još neki, kao i da bi Srbija mogla da prijavi kandidaturu zajedno sa Bugarskom, Rumunijom i Grčkom. Ta mogućnost se ne pominje od kada je Grčka prešla u kandidatski tabor Saudijske Arabije.