Da li sledi „letnja pauza“ u podizanju kamatnih stopa na ključnim tržištima?

Centralne banke dve ključne monetarne teritorije – Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije – u prethodnih nekoliko dana održale su svoje redovne mesečne sednice. Kao što su i govorile preovlađujuće prognoze analitičara, američki Fed konačno je pauzirao podizanje ključnih kamata nakon 15 meseci rasta, dok je Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu za novih 25 baznih poena.

No, i Fed i ECB nagovestili su da će do kraja tekuće godine u nekom trenutku doći do još dva povećanja za po 0,25 odsto ukoliko situacija sa inflacijom, tržištem rada i tražnjom ostane u ravni sa dosadašnjim prognozama.

Zašto američki Fed nije podigao kamatne stope na junskom sastanku? U SAD je konačno došlo do blagog usporavanja inflacije, a takođe je bilo potrebno malo “pogurati” tržište kapitala, to jest velike ulagače na berzama. Po pravilu, Wall Street kratkoročno reaguje pozitivno na takve odluke, i to je i sada bio slučaj.

Koliko će ovaj “ventil” ostati otvoren ostaje da se vidi, ali svakako eventualna dalja podizanja stope ključnih kamata do kraja godine neće predstavljati veliko iznenađenje niti izazvati fatalne potrese jer su unapred najavljena, tako da čelnici Feda imaju pripremljen bezbednosni “jastuk” za obe mogućnosti.

I ECB zadržava sličnu poziciju, s tim da evrozona ima nešto jaču valutu i veću inflaciju (oko šest odsto međugodišnje, naspram američkih četiri odsto u maju), dok su kamatne stope još uvek ispod onih u SAD. U svakom slučaju, obe ekonomije u ovom trenutku deluju kao da ulaze u miran letnji period, u susret neizvesnoj jeseni – pogotovu za Evropu, u svetlu nepoznanica na tržištu energenata i rusko-ukrajinskog sukoba.

Ne prati čitav svet Fed i ECB

“Konvencionalni stav među ekonomistima je da više kamatne stope dovode do niže inflacije. One povećavaju cenu zaduživanja i prigušuju tražnju u privredi, što dovodi do viška ponude i niže inflacije”, ovo je zvanično objašnjenje dato na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda.

Međutim, potrebno je napomenuti da postoje i druge strategije na raspolaganju kreatorima monetarnih politika. Centralne banke koje pokušavaju da predvide trendove inflacije rizikuju da naprave grešku tako što će nepotrebno podsticati inflaciju preniskim stopama ili gušiti rast tako što će ih podizati i tako povećavati cenu novcu.

Primera radi, strategija turskog predsednika Erdogana (Recep Tayyip Erdogan), čijih nekoliko poslednjih guvernera centralne banke uporno nastavlja da smanjuje najvažnije kamatne stope uprkos preporukama – i na kraju krajeva, rezultatima – jer je turska inflacija prošle godine dostigla 24-godišnji maksimum od oko 85 odsto.

Od tada je opala na približno 40 odsto na godišnjem nivou, ali pitanje je koliki faktor u tom padu ima odluka o kamatama, a koliko olakšanje zbog dotoka preko potrebnog ruskog gasa proletos.

Argentina ima kamatnu stopu od čak 97 odsto, uz inflaciju koja je premašila 114 procenata. Nasuprot tome, od velikih ekonomija Japan se održava na -0,1 odsto, a Švajcarska na 1,5 odsto.

Treba uzeti u obzir da nemaju sve zemlje, ma koliko neke od njih velike ili male bile, iste uzroke ekonomskih problema (ili uspeha). Recimo, ogromni problemi u Argentini potiču još od nerešene dužničke krize iz osamdesetih godina prošlog veka, koja je usput palijativno rešavana, dok ih spoljne krize nisu ponovo izgurale na videlo.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Nijedna regionalna banka ne može da kaže da je završila sa rastom kamatnih stopa