Kina jedina pravi značajan otklon od američke valute

Da li zaista dolazi do dedolarizacije na globalnom nivou?  

AnalizaBankeSvet

26.5.2024 16:23 Autor: Marko Miladinović 11

Da li zaista dolazi do dedolarizacije na globalnom nivou?   Da li zaista dolazi do dedolarizacije na globalnom nivou?  
Poznati ekonomisti širom sveta poslednjih godina učestalo govore o ubrzanoj dedolarizaciji, odnosno smanjivanju upotrebe dolara kao valute u prekograničnim transakcijama. Rat u Ukrajini koji... Da li zaista dolazi do dedolarizacije na globalnom nivou?  

Poznati ekonomisti širom sveta poslednjih godina učestalo govore o ubrzanoj dedolarizaciji, odnosno smanjivanju upotrebe dolara kao valute u prekograničnim transakcijama. Rat u Ukrajini koji je za posledicu imao isključivanje ruskih institucija iz SWIFT-a dodatno je okrenuo Rusiju ka juanu i pokušaju veće upotrebe rubalja.

Ali, šta kaže zvanična statistika?

U poslednjem trogodišnjem izveštaju Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS), u deceniji zaključno sa 2022. godinom – dakle, rat na severoistoku Evrope već je uzeo maha – udeo američkog dolara u međunarodnim FX poravnanjima nije se smanjio, već naprotiv, uvećan je za 1,5 odsto.

Međutim, zanimljivo je da je udeo evra i japanskog jena pao. Evro je za deset godina izgubio 2,9 procenata, a jen čak 6,3 odsto.

U tom periodu svakako je najveći dobitnik kineska nacionalna valuta juan (renminbi). Globalno korišćenje juana je od 2013. do 2022. godine poraslo za 4,8 odsto.

valuta2013.2022.promena
dolar87%88,5%+1,5%
evro33,4%30,5%-2,9%
jen23%16,7%-6,3%
funta11,8%12,9%+1,1%
juan2,2%7,0%+4,8%
drugo42,6%44,4%+1,8%
ukupno 200%200%
Izvor: BIS (napomena: zato što se uvek dve valute koriste u svakoj transakciji, zbir procentualnog udela je 200)

Kina sve manje zbirno koristi američki dolar u svojim međunarodnim transakcijama. Prema podacima koje je objavila Hinrich fondacija, u 2010. godini dolar je bio dominantna valuta u kineskim transakcijama, sa čak 84,3 odsto, dok je juan imao neverovatno mali učinak od samo 0,3 procenta.

Statistički skok u prvi kvartal 2024. godine pokazuje ogromnu promenu koja se u međuvremenu dogodila – juan je činio 52,9 odsto kineskih transkacija, a dolar 42,8 odsto.  

Analitičari investicione banke Goldman Sachs tumače ovu promenu povećanom spremnosti stranaca da trguju sredstvima denominovanim u juanima. Početkom prošle godine i Brazil i Argentina su najavili da će početi da dozvoljavaju trgovačka poravnanja u kineskoj valuti.

No, iako se može očekivati dalji rast udela juana u međunarodnim plaćanjima, potpuna dedolarizacija svetske ekonomije u bliskom ili srednjem roku malo je verovatna.

Stroga kineska kontrola kapitala koja ograničava dostupnost juana izvan zemlje, kao i ekonomski rast nacije, ključni su razlozi koji tome doprinose, zaključuju u Goldman Sachsu. Druge nacionalne valute izvan vodećih pet (dolar, evro, jen, funta, juan) nisu potencijalno zanimljive niti predstavljaju “pretnju” dolaru u inostranim transkacijama.

  • SUNCE

    26.5.2024 #1 Author

    Jedva cekam da dodje do dedolarizacije u medjunarodnom placanju.

    Odgovori

  • VALERIJA

    26.5.2024 #3 Author

    Ovo je po svemu sudeći tužna vest.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    26.5.2024 #5 Author

    Sigurna sam da ce doci do smanjenja koriscenja dolara kao valute za placanje…

    Odgovori

  • Boba321

    26.5.2024 #6 Author

    Dolar ce propasti, samo vremenom, kada prestanu da stampaju dodatni kes

    Odgovori

  • JEKSICA25

    26.5.2024 #7 Author

    Zanimljivo

    Odgovori

  • LENA

    26.5.2024 #8 Author

    Potpuna dedolarizacija deluje malo verovatno u bliskoj budućnosti zbog kineske kontrole kapitala i stabilnosti američkog dolara.

    Odgovori

  • ZVEZDA

    26.5.2024 #9 Author

    Vrlo moguce

    Odgovori

  • MilanChe

    29.5.2024 #10 Author

    Bilo bi zanimljivo prikazati statistiku u poslednje dve ili tri godine…

    Odgovori

  • BIJUTI27

    19.6.2024 #11 Author

    Udeo američkog dolara u međunarodnim FX poravnanjima nije se smanjio, već naprotiv, uvećan je za 1,5 odsto…brojke ne lazu…sve su to lovacke price iz Azije.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.