Doktor Propast: Inflatorno-dužnička katastrofa neizbežna

Ekonomista Nurijel Rubini (Nouriel Roubini), koji je zbog svojih mračnih prognoza poznat kao Doktor Propast, upozorio je da ćemo imati inflaciju još dugo. Prema njegovim rečima, za to možemo kriviti ratove, revoluciju robota i niz drugih katastrofa koje će mučiti globalnu ekonomiju.

„Inflacija je naglo porasla tokom 2022. godine, kako u naprednim ekonomijama tako i u tržištima u razvoju. Strukturni trendovi sugerišu da će problem biti istrajan, a ne prolazan“, izjavio je ekonomista u nedavnom tekstu za Project Syndicate, prenosi portal Investitor.

Trendovi dolaze nakon teške godine za američku privredu, s cenama koje su dostigle 41-godišnji maksimum u 2022. godini i još lebde znatno iznad Fedovog cilja od dva odsto. Prema Rubiniju, malo je verovatno da će centralni bankari širom sveta smanjiti inflaciju bez izazivanja ozbiljne recesije, što bi moglo da predstavlja probleme za globalni finansijski sistem, s obzirom na to da su mnoga domaćinstva, banke i vlade jako zaduženi.

„Centralni bankari ne mogu da ublaže dužničku krizu bez smanjenja kamatnih stopa, što bi moglo da pogorša inflaciju. Taj ćorsokak mogao bi da pogodi globalnu ekonomiju sa majkom svih stagflatornih dužničkih kriza“, upozorio je Rubini, opisujući finansijsku katastrofu koja za sobom povlači visoku nezaposlenost, visoku inflaciju, a u Sjedinjenim Američkim Državama i nagli krah berze.

Rubini, koji je 2008. godine govorio o recesiji i poznat po svojim predviđanjima na Vol Stritu, smatra da je neka vrsta inflatorno-dužničke katastrofe neizbežna u ovom trenutku. To bi, kako je upozorio, takođe moglo da traje godinama, ukazujući na pet velikih problema u globalnoj ekonomiji, koji bi mogli da povećaju cene i državnu potrošnju, pogoršavajući nadolazeći krah.

Ratovi

„Ruska invazija na Ukrajinu poremetila je lance snabdevanja i već je potresla globalnu ekonomiju , ali bi se geopolitički sukob mogao proširiti svetom“, izjavio je Rubini.

On je ukazao na tenzije između SAD i drugih velikih sila, poput Bliskog istoka, Irana i Kine, a prethodno upozorio da je Treći svetski rat praktično već počeo.

„Tenzije izazivaju mnoge sile gradeći svoju bazu vojnih zaliha, uključujući NATO, Evropu i SAD. Taj teret za nacionalne budžete mogao bi da pogorša ionako visok nivo duga i inflaciju, produživši finansijsku krizu“, ocenio je Rubini.

Klimatske promene

Globalna ekonomija takođe vodi rat protiv klimatskih promena, čije bi rešavanje moglo biti skupo.

„Ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje mogli bi koštati bilione dolara godišnje u narednim decenijama, a glupo je misliti da će sve te investicije podstaći rast. Nacije će verovatno vremenom postati siromašnije. Značajan deo postojećeg kapitala moraće da se zameni, bilo zato što je zastareo ili zato što je uništen klimatskim promenama“, istakao je Rubini.

Nepredvidive bolesti

Širenje korona virusa nije gotovo, kao ni pandemije. Rubini predviđa da će razne epidemije postati sve češće i veće u budućnosti, delom zbog posledica klimatskih promena. To bi, kako kaže, moglo značajno da poveća državni dug dok lideri pokušavaju da se pozabave jednom krizom javnog zdravstva za drugom, istovremeno se suočavajući s troškovima za negu starijih.

Revolucija robota

Globalna ekonomija će biti pogođena „globotikom“, kako je Rubini naziva, ili inovacijama koje proizlaze iz globalizacije i automatizacije.

„Dok neki tvrde da ti faktori podstiču ekonomski rast, oni predstavljaju veliku pretnju plavim i belim okovratnicima, što znači da bi vlade mogle biti prisiljene da daju ogromne sume novca ako roboti, tehnologija veštačke inteligencije i drugi napredak izbace ljude sa radnih mesta. Troškovi bi mogli biti veliki“, upozorio je Rubini.

On je procenio da bi SAD mogle izgubiti oko 20 procenata svog BDP-a ako vlada izdvoji osnovni prihod od 1.000 dolara po stanovniku mesečno.

Ekonomska nejednakost

„Nedostaci u bogatstvu izazivaju nemir među mladima i srednjom i radničkom klasom, što bi liderima država moglo da bude skupo da reše. Da bi sprečile populističke režime da dođu na vlast i sprovode nepromišljenu, neodrživu ekonomsku politiku, liberalne demokratije će morati da potroše celo bogatstvo da ojačaju svoje mreže socijalne sigurnosti – kao što mnoge već rade“, zaključio je Rubini.